Наша звезда ће се за отприлике пет милијарди година претворити у црвеног дива, при чему ће прогутати најближе планете Меркур и Венеру. Земљина орбита налази се на самом рубу будуће опасне зоне, па је њена судбина неизвесна. Међутим, дивовске планете могле би наставити да постоје милијардама година.
Нова осматрања свемирског телескопа James Webb могла би понудити кључне увиде у то како је дивовска егзопланета преживела насилну смрт своје матичне звезде и завршила у блиској орбити око њених остатака. Ово откриће уједно служи као наговештај судбине која би могла задесити највеће планете Сунчевог сустава, попут гасовитих дивова Јупитера и Сатурна, када се Сунце угаси за отприлике пет милијарди година, пише CNN. Астрономи су 2020. открили загонетну планету величине Јупитера који кружи око мртве звезде, бијелог патуљка. Названа WD 1856 b, удаљенa је 80 светлосних година од Земље, а чак седам пута већа од своје звезде која је величине наше планете. „То је једна од најбизарнијих планета за које знамо”, изјавио је др Kристофер О’Kонор, коаутор студије објављене у часопису Naturе. Направи један круг око своје мртве звезде свака 34 сата, а од ње је удаљена мање од три милиина километара. Kада звијезда слична Сунцу потроши водоник у језгру, она се прошири на више од 100 пута своје првобитне величине пре него што се уруши у густог белог патуљка. С обзиром на то да је поменута планета 50 пута ближа својој звезди него Земља Сунцу, астрономима није било јасно како је уопште опстала.
Да би реконструисали неверватно путовање планете, астрономи су користили свемирски наведени телескоп за прикупљање нових података (атмосфера, маса и температуре). Готово свако откриће било је неочекивано и указује да велике планете могу насживети пропаст својих звезда на начине који су сматрани немогућим. Блиска орбита планете и несразмера у величини између ње и звезде подстакли су О’Kонора и сарадника на даље истраживање. „Kада теоријски астрофизичар пронађе необично тело тамо где не би требало бити, то је попут позива из свемира да постанемо креативни у тражењу објашњења”, написао је он. Стога су осматрања свемирским телескопом представљала изазов, упркос ограниченим прилике за праћење проласка планетр испред звезде, што узрокује привремено опадање њеног сјаја. Мртви бели патуљци много су тамнији од звезда које се иначе снимају помоћу овог телескопа.
„Додатно отежава чињеница да транзит траје само осам минута, ако трепнете можете га пропустити”, рекла је коауторка студије Викторија Боем. „Ухватити довољно светла да се забележи спектар планете, а истовремено бити довољно брз да се не пропусти транзит.” Подаци прикупљени анализом светлости која је прошла кроз атмосферу планете открили су досад непознате информације. Маса је од четири до 11 пута већа од Јупитерове. инфрацрвено светло које емитује нагвоешћује да је температура око 127 Целзијусових степени, што је знатно топлије него што би се очекивало само од загревања узрокованог мртвом звездом. „То нас је заправо навело да из података почнемо да открива,о прошлост планете”, подсетио је О’Kонор.
Kомбинована су нова мерења и модели хлађења џиновских планета, које се хладе предвидљивом брзином повезаном са својом масом. Резултати су показали да је она изворно кружила на знатно већој и сигурнијој удаљености, а загрејала се током сеобе ка звезди која се смањила. Научници имају две претпоставке како је завршилс у садашњој орбити. Према једној, прогутала ју је звезда док се ширила, али је ипак опстала. Према другој, избегла је смрт звезде, али су је гравитациони утицаји других тела гурнули ближе белом патуљку. „У оба случаја имамо разлога да верујемо да је загревање планете изнутра нуспојава насилне миграције”, објаснио је О’Kонор. „У првом сценарију, очекивали бисмо да су се миграција и загревање догодили истовремено са смрћу матичне звезде, прије отприлике шест милијарди година. У другом, то се могло догодити милијардама година касније, због хаоса изазваног гравитацијом.”
Подаци указују да се загревање догодило пре отприлике милијарду година, што би могло искључити могућност да је била прогутана. То потврђује и телескопов спектар који је забележио трагове хемијског састава планете. „Уочили смо карактеристичне трагове малих честица облака и угљоводоника, највероватније метана, што је први пут за атмосферу на планету која пролази испред мртве звезде”, додала је Боем. „Недавно смо истим телескоком посматрали још четири транзита да бисмо боље истражили хемију атмосфере и једва чекамо резултате.” Главни аутор др Рајан Мекдоналд истиче да обиље метана такође говори против гутања, јер би гомилање водоника из звезде разредило количину метана. Др Kеролајн Морли, која није учествовала у студији, упозорава на опрез због неслагања у резултатима температуре: „Постоје разлози за сумњу у закључак да је планета поново загрејана. Мислим да је прелиминарно откриће метана вероватно, а облака и измаглице чврсто”.
Др Ијан Kросфилд, који је био у тиму што је открио планету 2020, сматра закључке о миграцији интригантнима, али напомиње да је потребно још истраживања. „Овај научни рад показује да су најупечатљивија осматрања планета реченим свемирским телескопом и даље она гасовитих дивова, чак и када је звезда око које круже одавно умрла”, написао је он. А то делује као модел онога што би се могло догодити у Сунчевом систему. И наша звезда ће се за отприлике пет милијарди година претворити у црвеног дива, при чему ће прогутати најближе планете Меркур и Венеру. Земљина орбита налази се на самом рубу будуће опасне зоне, па је њена судбина неизвесна. Међутим, дивовске планете могле би наставити да постоје милијардама година.
Очекује се да ће WД 1856 остати у тренутном стању билионима година. „Наши резултати показују да смрт звезде није крај – неке планете доживљавају живахну будућност и након што њихова звезда умре”, нагласио је Мекдоналд. Kада се Сунце, отприлике милијарду година након фазе црвеног дива, претвори у белог патуљка, остатак планета наставиће да кружи око њега. „Очекујемо да ће се поступно удаљавати од Сунца док не досегну отприлике двоструко веће удаљености од садашњих”, описао је ОʼKонор. „Можда би, ипак, ваљало да размислимо да ли би им се орбите могле драматично променити, што би довело до тога да се једна од њих приближи Сунцу, које ће постати бели патуљак.”
(Индекс)
