Naša zvezda će se za otprilike pet milijardi godina pretvoriti u crvenog diva, pri čemu će progutati najbliže planete Merkur i Veneru. Zemljina orbita nalazi se na samom rubu buduće opasne zone, pa je njena sudbina neizvesna. Međutim, divovske planete mogle bi nastaviti da postoje milijardama godina.
Nova osmatranja svemirskog teleskopa James Webb mogla bi ponuditi ključne uvide u to kako je divovska egzoplaneta preživela nasilnu smrt svoje matične zvezde i završila u bliskoj orbiti oko njenih ostataka. Ovo otkriće ujedno služi kao nagoveštaj sudbine koja bi mogla zadesiti najveće planete Sunčevog sustava, poput gasovitih divova Jupitera i Saturna, kada se Sunce ugasi za otprilike pet milijardi godina, piše CNN. Astronomi su 2020. otkrili zagonetnu planetu veličine Jupitera koji kruži oko mrtve zvezde, bijelog patuljka. Nazvana WD 1856 b, udaljena je 80 svetlosnih godina od Zemlje, a čak sedam puta veća od svoje zvezde koja je veličine naše planete. „To je jedna od najbizarnijih planeta za koje znamo”, izjavio je dr Kristofer O’Konor, koautor studije objavljene u časopisu Nature. Napravi jedan krug oko svoje mrtve zvezde svaka 34 sata, a od nje je udaljena manje od tri miliina kilometara. Kada zvijezda slična Suncu potroši vodonik u jezgru, ona se proširi na više od 100 puta svoje prvobitne veličine pre nego što se uruši u gustog belog patuljka. S obzirom na to da je pomenuta planeta 50 puta bliža svojoj zvezdi nego Zemlja Suncu, astronomima nije bilo jasno kako je uopšte opstala.
Da bi rekonstruisali nevervatno putovanje planete, astronomi su koristili svemirski navedeni teleskop za prikupljanje novih podataka (atmosfera, masa i temperature). Gotovo svako otkriće bilo je neočekivano i ukazuje da velike planete mogu nasživeti propast svojih zvezda na načine koji su smatrani nemogućim. Bliska orbita planete i nesrazmera u veličini između nje i zvezde podstakli su O’Konora i saradnika na dalje istraživanje. „Kada teorijski astrofizičar pronađe neobično telo tamo gde ne bi trebalo biti, to je poput poziva iz svemira da postanemo kreativni u traženju objašnjenja”, napisao je on. Stoga su osmatranja svemirskim teleskopom predstavljala izazov, uprkos ograničenim prilike za praćenje prolaska planetr ispred zvezde, što uzrokuje privremeno opadanje njenog sjaja. Mrtvi beli patuljci mnogo su tamniji od zvezda koje se inače snimaju pomoću ovog teleskopa.
„Dodatno otežava činjenica da tranzit traje samo osam minuta, ako trepnete možete ga propustiti”, rekla je koautorka studije Viktorija Boem. „Uhvatiti dovoljno svetla da se zabeleži spektar planete, a istovremeno biti dovoljno brz da se ne propusti tranzit.” Podaci prikupljeni analizom svetlosti koja je prošla kroz atmosferu planete otkrili su dosad nepoznate informacije. Masa je od četiri do 11 puta veća od Jupiterove. infracrveno svetlo koje emituje nagvoešćuje da je temperatura oko 127 Celzijusovih stepeni, što je znatno toplije nego što bi se očekivalo samo od zagrevanja uzrokovanog mrtvom zvezdom. „To nas je zapravo navelo da iz podataka počnemo da otkriva,o prošlost planete”, podsetio je O’Konor.
Kombinovana su nova merenja i modeli hlađenja džinovskih planeta, koje se hlade predvidljivom brzinom povezanom sa svojom masom. Rezultati su pokazali da je ona izvorno kružila na znatno većoj i sigurnijoj udaljenosti, a zagrejala se tokom seobe ka zvezdi koja se smanjila. Naučnici imaju dve pretpostavke kako je završils u sadašnjoj orbiti. Prema jednoj, progutala ju je zvezda dok se širila, ali je ipak opstala. Prema drugoj, izbegla je smrt zvezde, ali su je gravitacioni uticaji drugih tela gurnuli bliže belom patuljku. „U oba slučaja imamo razloga da verujemo da je zagrevanje planete iznutra nuspojava nasilne migracije”, objasnio je O’Konor. „U prvom scenariju, očekivali bismo da su se migracija i zagrevanje dogodili istovremeno sa smrću matične zvezde, prije otprilike šest milijardi godina. U drugom, to se moglo dogoditi milijardama godina kasnije, zbog haosa izazvanog gravitacijom.”
Podaci ukazuju da se zagrevanje dogodilo pre otprilike milijardu godina, što bi moglo isključiti mogućnost da je bila progutana. To potvrđuje i teleskopov spektar koji je zabeležio tragove hemijskog sastava planete. „Uočili smo karakteristične tragove malih čestica oblaka i ugljovodonika, najverovatnije metana, što je prvi put za atmosferu na planetu koja prolazi ispred mrtve zvezde”, dodala je Boem. „Nedavno smo istim teleskokom posmatrali još četiri tranzita da bismo bolje istražili hemiju atmosfere i jedva čekamo rezultate.” Glavni autor dr Rajan Mekdonald ističe da obilje metana takođe govori protiv gutanja, jer bi gomilanje vodonika iz zvezde razredilo količinu metana. Dr Kerolajn Morli, koja nije učestvovala u studiji, upozorava na oprez zbog neslaganja u rezultatima temperature: „Postoje razlozi za sumnju u zaključak da je planeta ponovo zagrejana. Mislim da je preliminarno otkriće metana verovatno, a oblaka i izmaglice čvrsto”.
Dr Ijan Krosfild, koji je bio u timu što je otkrio planetu 2020, smatra zaključke o migraciji intrigantnima, ali napominje da je potrebno još istraživanja. „Ovaj naučni rad pokazuje da su najupečatljivija osmatranja planeta rečenim svemirskim teleskopom i dalje ona gasovitih divova, čak i kada je zvezda oko koje kruže odavno umrla”, napisao je on. A to deluje kao model onoga što bi se moglo dogoditi u Sunčevom sistemu. I naša zvezda će se za otprilike pet milijardi godina pretvoriti u crvenog diva, pri čemu će progutati najbliže planete Merkur i Veneru. Zemljina orbita nalazi se na samom rubu buduće opasne zone, pa je njena sudbina neizvesna. Međutim, divovske planete mogle bi nastaviti da postoje milijardama godina.
Očekuje se da će WD 1856 ostati u trenutnom stanju bilionima godina. „Naši rezultati pokazuju da smrt zvezde nije kraj – neke planete doživljavaju živahnu budućnost i nakon što njihova zvezda umre”, naglasio je Mekdonald. Kada se Sunce, otprilike milijardu godina nakon faze crvenog diva, pretvori u belog patuljka, ostatak planeta nastaviće da kruži oko njega. „Očekujemo da će se postupno udaljavati od Sunca dok ne dosegnu otprilike dvostruko veće udaljenosti od sadašnjih”, opisao je OʼKonor. „Možda bi, ipak, valjalo da razmislimo da li bi im se orbite mogle dramatično promeniti, što bi dovelo do toga da se jedna od njih približi Suncu, koje će postati beli patuljak.”
(Indeks)
