Научници сматрају да је величина чопора могла одиграти кључну улогу. Док већина броји око 50 јединки, у Нгогу их је било око 200, што је вероватно оптеретило друштвене везе и повећало конкуренцију за храну и партнере. Додатно, пре поделе угинуло је пет одраслих мужјака, по свему судећи од болести, што је могло нарушити кључне друштвене везе.
Годинама су два чопора шимпанзи живелa као један у Националном парку Kибале у Уганди, уређивали се, дружили и заједно патролирали подручјем као јединствена заједница. А онда је један изненада напао други, што је покренуло вишегодишње крвопролиће које истраживачи упоређују с људским грађанским ратом. „Било је хаотично. Почели су вриштати, урлати, прогонити једни друге”, рекао је Џон Митани, професор емеритус антропологије на Универзитету Мичиген, који је пратио шимпанзе две деценије када је насиље почело 2015.
Три године након избијања сукоба он и сарадник Арон Сандел, ванредни професор антропологије на Универзитету у Тексасу, документовали су распад друштвених веза међу шимпанзама. До 2018, рекао је Митани, два чопора, позната као западне и средишње Нгого шимпанзе, „престала су да користе исту територију, да се понашају агресивно и да се међусобно убијају”. Према првом научном раду који описује ове догађаје, објављеном недавно у часопису Sciencе, убијено је најмање 28 животиња, укључујући 19 младунаца, пише NBC News. „Реч је о јединкама које су се раније помагале и сарађивале, а данас гледају једне на друге као на непријатеље.” Ово је други пут да научници забележе распад једне групе шимпанзи и избијање насиља. Будући да су шимпанзе и бонобо мајмуни генетски најближи рођаци људи, Митани и Сандел сматрају да ови налази носе важне поуке за човечанство. Kако се можеш окренути против суседа?
Од распада друштвене структуре сукоб је постао једностран. Западне шимпанзе, које су у почетку биле мањина, одговорне су за све нападе откако су се чопори трајно раздвојили 2018. Њихов број порастао је са 76 на 108 јединки, док средишњих шимпанзи континуирано опада. Напади су изузетно брутални. Западне шимпанзе отимале су младунце из наручја женки другог чопора и убијале их. Kада нападају одрасле или малолетне мужјаке, користе колективно насиље. „Пет или десет насрне на једну јединку, држе је на тлу, гризу, ударају шапама, шутирају, вуку. Откину јој тестисе”, описао је Сандел.
Истраживачи сада покушавају да утврде зашто је дошло до распада друштвене структуре. Непрестано прате шимпанзе у Нгогу од 1995, водећи детаљне белешке о понашању. Нова студија темељи се на десет година GPS података, 30 година демографских чињеница и 24 године теренских опажања. Анализирали су друштвену мрежу шимпанзи тако што су пратили поједине мужјаке по сат времена, бележећи ко им се приближава, колико близу долази и проводе ли време у међусобном уређивању. Открили су две преклапајуће друштвене групе које су се из године у годину мењале све до коначног раскола.
Митани и Сандел сматрају да је величина чопора могла одиграти кључну улогу. Док већина броји око 50 јединки, у Нгогу их је било око 200, што је вероватно оптеретило друштвене везе и повећало конкуренцију за храну и партнере. Додатно, пре поделе угинуло је пет одраслих мужјака, по свему судећи од болести, што је могло нарушити кључне друштвене везе. Потом се 2015. појавио нови алфа мужјак. „То је велика ствар”, објаснио је Митани, јер се догађа отприлике сваких шест до осам година. „То значајно ремети односе, агресија расте, друштвене везе се мењају.” Сличан случај забележен је пре око 50 година у Националном парку Гомбе у Танзанији, где је тим Џејн Гудал сведочио низу напада након распада једног чопора шимпанзи. Преостали чланови тада су непрекидно ловили и убили све мужјаке из одвојеног чопора. Истраживачи су тај сукоб назвали „четворогодишњи рат”.
Ан Паси, професорка емерита еволуционе антропологије на Универзитету Дјук, која је радила у Гомбеу до 1975, подсећа да су околности пре тог сукоба биле „сличне и шокантне” као у Нгогу. Уочи насиља било је мало женки спремних за парење, умрли су неки од најдруштвенијих старијих мужјака, а дошло је и до промене алфа мужјака: „Те друштвене везе су се распале и претвориле у непријатељство”. Џозеф Фелдблум, еволуциони антрополог који је проучавао сукоб у Гомбеу, истиче да нови налази потврђују ранија опажања: „Овакво понашање, иако ретко, део је природног понашања шимпанзи”. С обзиром на оно што се догодило у Гомбеу, Митани страхује да је средишњи чопор у Нгогу осуђен на нестанак: „Све упућује на то”. Будући да је убијено много младунаца, а женке прелазе у супарнички чопор, „мислим да сведочимо догађају изумирања”
„Истраживачи често узроке ратова међу људима приписују културним разликама, то код шимпанзи није случај. Они немају етничку припадност, религију, ни политичку идеологију, све те културне карактеристике које често сматрамо главним узроком сукоба међу људима, особито унутрашњих сукоба попут грађанских ратова”, истакао је Сандел. Уместо тога, научници сматрају да је насиље произашло из распада пријатељстава и ескалације сукоба међу мањим групама и ривалима. Сандел додаје да то упућује да такви чиниоци можда имају већу улогу и у људским грађанским ратовима него што се често мисли. Аутори студије сугеришу да мали чинови помирења и поновног повезивања могу бити кључ за мир. Митани, ипак, наглашава да су се људи и шимпанзе еволуционо раздвојили пре 6 до 8 милиона година и упозорава да се резултати не смеју погрешно тумачити: „Променили смо се. А у контексту ове студије најважније је то што смо постали изразито кооперативна и просоцијална врста. Помажемо другима, суседима, па и потпуним странцима. То код шимпанзи једноставно не видимо”.
(Илустрација YоuTube/Discovery Australia)
(Индекс)
