Najnovija istraživanja, objavljena u septembru ove godine, donose nove uvide u ovu kosmičku zagonetku. Astronomi u Kini iskoristili su moć najvećeg radio-teleskopa sa jednom antenom na svetu – FAST (Five-hundred-meter Aperture Spherical Radio Telescope) – da duboko skeniraju 33 planetarna sistema. Iako je većina rezultata bila očekivana tišina, jedan signal je preživeo sve filtere i naterao da se zapitamo: ko je tamo?
Prostranstvo kosmosa često deluje kao hladno i usamljeno mesto. Uprkos decenijama pretraživanja neba, još nisu pronađeni konkretni dokazi postojanja života van Zemlje, a kamoli tragovi naprednih tehnoloških civilizacija. Međutim, to ne znači da smo sami; možda se samo nije osmatralo dovoljno pažljivo ili na pravi način. Najnovija istraživanja, objavljena u septembru ove godine, donose nove uvide u ovu kosmičku zagonetku. Astronomi u Kini iskoristili su moć najvećeg radio-teleskopa sa jednom antenom na svetu – FAST (Five-hundred-meter Aperture Spherical Radio Telescope) – da duboko skeniraju 33 planetarna sistema. Iako je većina rezultata bila očekivana tišina, jedan signal je preživeo sve filtere i naterao da se zapitamo: ko je tamo?
U potrazi za vanzemaljskom inteligencijom (SETI) prvi zadatak je da se nauči kako da se razlikuje prirodni kosmički haos od veštačkog reda. Prirodni izvori, poput zvezda, pulsara ili kvazara, emituju radio-talase koji su obično raspršeni u širokom spektru frekvencija. To je bela buka svemira. Tehnologija, međutim, funkcioniše drugačije. Postojeći predajnici, od radio-stanica do satelita, koncentrišu energiju u veoma uske frekvencijske opsege da bi efikasno prenosili informacije. Zato su uskopojasni signali (narrowband) primarni cilj istraživača – oni su potpis inženjerstva, a ne nasumičnih astrofizičkih procesa.
„Prirodni astrofizički procesi retko generišu ekstremno uske spektralne karakteristike, dok inženjerski predajnici to često rade”, navodi tim astronoma predvođen autorom Zi-Ći Lijem sa Pekinškog normalnog univerziteta u naučnom radu objavljenom u The Astronomical Journal. Čak i kada se pronađe uski signal, on mora proći rigorozan test kretanja. Signal koji dolazi sa udaljene planete koja kruži oko svoje zvezde ne bi bio statičan. Zbog relativnog kretanja između tog dalekog sveta i naše Zemlje dolazi do Doplerovog efekta. Taj fenomen uzrokuje da frekvencija signala blago luta (drift) tokom vremena.
Astronomi koriste preciznu matematiku da identifikuju ovaj suptilni drift. Ako je signal nepomičan na skali frekvencija, on je skoro sigurno proizvod zemaljske tehnologije. Ali, ukoliko pokazuje promene koje odgovaraju orbitalnim kretanjima u međuzvezdanom prostoru, dobija se ozbiljna kandidat za dalju analizu. Jedan od najvećih izazova moderne astronomije jeste činjenica da je naša planeta preplavljena radio-frekvencijskom interferencijom (RFI). Sateliti, avioni, čak i mikrotalasne pećnice, stvaraju buku koja imitira ono što se traži. FAST teleskop koristi inovativni metod da izbegne ove uljeze. Njegov moćni L-band prijemnik posmatra nebo u 19 zasebnih snopova istovremeno. Princip je genijalan u svojoj jednostavnosti: ako se signal pojavi u više snopova ođednom, on verovatno dolazi iz naše atmosfere ili sa satelita u orbiti. Međutim, ukoliko se detektuje isključivo u centralnom snopu koji je usmeren ka ciljanoj zvezdi, on postaje sumnjiv.
Da bi se probili kroz planinu od preko 139.000 detekcija, naučnici su angažovali mašinsko učenje. Koristeći tehniku poznatu kao wavelet analiza, obučili su algoritme da u moru šuma prepoznaju karakteristične tragove – vizuelne potpise uskopojasnih signala koji blago klize kroz frekvencijski spektar. Upravo je ova precizna tehnološka kombinacija omogućila izolaciju signala koji je obeležio reečno istraživanje. Primenom novog cevovoda za obradu podataka na snimke iz 2021. godine, istraživači su naišli na nešto izuzetno u sistemu zvezde K2-155. Ovaj crveni patuljak, udaljen oko 238 svetlosnih godina, dom je tri superzemlje. Posebno je interesantna najudaljenija, K2-155d, koja se nalazi blizu nastanjive zone gde bi voda mogla postojati u tečnom stanju.
Identifikovani signal, nazvan NBS 260108, bio je gotovo savršen kandidat:
- Frekvencija: 1148.4167 MHz.
- Karakter: Izuzetno uzak opseg sa jasnim driftom.
- Izolacija: Pojavio se isključivo u snopu usmerenom ka zvezdi K2-155.
Ipak, nauka zahteva najviši stepen skepticizma. Detaljna provera otkrila je da su se slični signali pojavili i u toku posmatranja tri druge zvezde. Iako NBS 260108 ostaje neklasifikovan, on je najverovatnije rezultat sofisticirane instrumentalne smetnje. Eksperti moraju to razumeti: što su teleskopi osetljiviji, to lakše hvataju ehoe sopstvene civilizacije koji se odbijaju od atmosfere ili potiču iz elektronike samog uređaja. Paradoksalno, što bolje se čuje, to je teže razaznati tihi šapat iz daljine od sopstvene buke.
Iako NBS 260108 verovatno nije poruka koju smo čekali, on predstavlja trijumf metodologije. Svaki ovakav proces čini SETI alate robustnijim i spremnijim za trenutak kada će se pojaviti onaj pravi, neosporni dokaz. Da bi se razumelo gde se nalazimo, pogledajmo širu sliku. Ljudska vrsta koristi vatru i kuva hranu oko 300.000 godina. Nasuprot tome, osluškuje nebo u potrazi za tehnološkim znacima nešto više od jednog veka. Tek je zakoračila na obalu beskrajnog okeana kosmičkih podataka.
(AI ilustracija)
(Astronomski magazin)
