ČEŠLJANJE JEZIKA

DESET PUTA NETAČNO

283 pregleda

Nasuprot rasprostranjenom verovanju, u školi se pored tačnih i istinitih stvari uče i pogrešne i neistinite. Evo 10 ovih drugih, a vi listu dopunite.

  

  1. Ajnštajn je imao loše ocene u školi

Hm … čuo si za Ajnštajna? Poznatog fizičara? Relativitet i te stvari? A pored toga, i genija? Prilično sam siguran da se mali Albert lako nosio sa aritmetikom u četvrtom razredu. Suprotno opštem miljenju, Ajnštajn je u osnovnoj školi bio odličan đak, i dobijao je odlične ocene koje su u to vreme u Nemačkoj išle od 1 do 6. Docnije su to Amerikanci pogrešno preveli na njihov sistem, gde je prva ocena (A) najbolja, a poslednja (D) najlošija. Ideja se kasnije opšte primila zato što se svima dopadalo da su njihova loša deca, ipak, sposobna za buduća velika dela. Žao mi je roditelji, Ajnštajn je naučio sam da računa već u 12. godini, a vašem detetu ako ne ide u školi pokušajte s nečim drugim.

 

  1. Miševi vole sir

Zašto bi miševi voleli sir? Prerađeno kravlje mleko nije nešto što je uobičajeno u njihovom prirodnom okruženju, zar ne? Ne, miševi mnogo više vole brašno, zobene pahuljice i druge slične stvari koje ih podsećaju na zrnevlje i semenke koje jedu u već milionima godina dugoj evoluciji. Zapravo, mnogi miševi ne podnose laktozu i umrli bi kada bi pojeli sir. Tom i Džeri nas pogrešno uče, gospodo!

 

  1. Napoleon je bio mali

Netačno. Napoleon je bio visok 171 centimetar, što je bila prosečna visina Francuza u to doba. Mislim da nije bio nešto posebno ljutit tip, mada ga nije teško zamisliti kao nekog sa „sindromom malog čoveka”, koji je sve uočljiviji i kod nas. Konfuzija s njegovom visinom je ciljana, a nastala je zbog razlike između britanskog inča (2,54 centimetra) i francuskog pusa (2,71 centimetra), što je Napoleona prikazalo Britancima kao kepeca od svega 160 centimetra. Njihova propaganda je to sa oduševljenjem prihvatila.

 

  1. Tomas Edison je izmislio sijalicu

Edison jeste bio velika faca (ima najviše patenata u istoriji), ali nije izmislio sijalicu – u vreme kada je počeo da se bavi tom idejom neko drugi je već obavio taj posao. Edison je, međutim, pronašao prvu električnu sijalicu koja je dobro radila, ali u isto vreme kad i jedan drugi pronalazač, Džozef V. Svon. Moguće je da je Edison pokupio slavu zato što je bio Amerikanac, a Svon samo Englez.

 

  1. Leminzi se bacaju sa litica

Šta to znači, da su leminzi retardi? Slažem se, masovno samoubistvo zvuči kao fenomenalan potez evolucije za pravljenje malo mesta za opstanak u okviru određene prenaseljene vrste. Leminzi ne rade takve stvari sem povremeno, kada su pijani ili kada pobedi „Crvena zvezda”. Ovu zabludu lansirao je niko drugi do Dizni lično, koji je zaključio da bi njegov rani film „Bela divljina” bio zanimljiviji ako bi pokazao da se tamo neka reka glodara survava niz neku liticu.

 

  1. Voda se vrti drugačije na drugoj polulopti

Voda u klozetu ili u kadi se ne vrti ni u kakvu posebnu stranu u zavisnosti od toga na kojoj hemisferi Zemlje se nalazimo. Voda se vrti u istom smeru, bez obzira da li se nalazimo u središti nekog ciklona ili sipamo vodu iz kante u nekom čučavcu u Krnjači.

 

  1. Čovek je nastao od majmuna

Ni Čarls Darvin, ni bilo koji ozbiljniji evolucionista nikada nije kazao da su ljudi nastali od šimpanze ili gorile, niti od bilo kojeg drugog majmuna koji danas postoji (pogotovo ne onih sa crvenom guzom). Oni su samo govorili da su ljudi i majmuni nastali od zajedničkog pretka koji je izumro pre nekoliko miliona godina. Moguće je da tamo negde na Borneu postoje pećinska bića čije pametne bebe možda mogu da postanu ljudi, ali i nečija tupava deca iz gradova koja će možda postati majmuni.

 

  1. Vikinzi su nosili rogove

Ovo me specijalno boli. Pravi naslov bi trebalo da bude „Vikinzi su nosili kacige sa rogovima”, da ne mislite da su Vikinzi imali izraštaje na lobanji, kao što sam ja verovao da Odin ima. U svakom slučaju, nikada nigde nije pronađena ijedna vikinška kaciga sa nečim na njoj što bi ličilo na rogove. Ipak, u stripovima divno izgledaju sa tim.

 

  1. Kolumbo je verovao da je Zemlja ravna

Ljudi su podozrevali da bi Zemlja mogla da bude okrugla još od vremena Eratostena 240. p.n.e. – samo je relativno mala grupa zatucanih dogmatičara nastavila da insistira da je naša planeta ploča sa koje možeš da padneš ako doveslaš do ivice. Dakle, u vreme kada je 1492. Kolumbo krenuo na put, velika većina je shvatala da se radi o lopti, uključujući i Kristofa. On se jedino malo zbunio po pitanju njenih dimenzija, te je došavši do Kariba mislio da je u Indiji.

 

  1. Različiti delovi jezika osećaju različite ukuse

Šta? Lagali su nas u osnovnoj školi? Čulne kvržice na svim delovima vašeg jezika mogu da utvrde sve različite ukuse, mada kod većine ljudi određeni delovi su sa povećanom osetljivošću. Hoćeš dokaz? Probaj da na različite delove jezika staviš malo taloga od kafe i vidi da li ćeš osetiti gorčinu. Ako ne upali, probaj sa ćevapima, pivom ili nečim stimulativnijim.

 

(Ilustracija Pixabay)

(Astronomski magazin)

O autoru

administrator

Ostavite komentar