Detaljnija analiza pokazala je da se sastoji gotovo isključivo od vodonika i helijuma. Udeo metala iznosi svega 0,005 posto Sunčevog, što je gotovo upola manje od prethodne rekorderke. Ukupnoto je 40 puta niže od sledeće poznate zvezde siromašne gvožđem. No ono što je istinski zapanjilo istraživače bio je šokantno nizak udeo ugljenika.
Astronomi su u našoj galaksiji otkrili najdrevniju zvezdu. Reč je o fosilnom ostatku ranog svemira, zvezdi gotovo nezagađenoj metalima koji su nastali tek nakon što su prve postojale i nestale. Veruje se da je nastala iz gasa obogaćenog jednom od prvih eksplozija supernova, piše Science Alert. Nazvana SDSS J0715-7334, nekad je imala malu masu sličnu Suncu. Nakon što je sagorela gorivo u jezgru postala je crveni div koji se približava svome kraju. Potrajala je dovoljno dugo da pruži dragocen uvid u davna vremena. „Te prastare zvezde su naš prozor u svitanje zvezda i galaksija u svemiru”, kaže kosmolog Alegzander Ji sa Univerziteta u Čikagu, koji je vodio istraživanje.
Posle Velikog praska svemir je bio ispunjen vrućom, gustom maglom plazme. Svetlost nije mogla prodreti kroz nju jer bi se fotoni raspršivali na slobodne elektrone. Otprilike 300.000 godina kasnije, svemir se dovoljno ohladio pa su se protoni i elektroni mogli spojiti, formirajući neutralni vodonik i nešto helijuma. Iz gustih gomila tih prvotnih elemenata rođene su prve zvezde, poznate kao populacija 3.
Elementi teži od helijuma, koje astronomi nazivaju metalima, nisu se proširili svemirom sve dok se prve zvezde nisu ugasile. Zvezde energiju dobijaju fuzijom, procesom u kojem spajaju lakša atomska jezgra u teža. Taj lanac se završava železom, a još teži elementi stvaraju se u eksplozijama supernova, kojima masivne zvezde završavaju svoj vek. Te eksplozije raspršuju teške elemente svemirom, gde postaju deo novih generacija zvezda. Svaka dosad izmerena zvezda sadrži određenu količinu metala, jedne manje od drugih. One s najmanjim udelom, poznate kao populacija 2, toliko su siromašne metalima da se pretpostavlja da je njihov sastav mogao biti obogaćen materijalom samo jedne zvezde populacije 3.
„Zvezde populacije 3 nikada nisu uočene, ili zato što su bile masivne, kratkog veka i rano nestale, ili zato što su najmanje mase i mogle pretrajati do danas, pa su izuzetno retke”, objašnjava astronom Kevin Šlaufman sa Univerziteta Džon Hopkins. „U svakom slučaju, svojstva te prve generacije jedna su od najvećih nepoznanica moderne astrofizike.” Zato su zvezde populacije 2 vrlo tražene među astronomima koji proučavanjem njihovog hemijskog sastava nastoje saznati više o onima koje su prethodile. SDSS J0715-7334 otkrili su gotovo slučajno Ji i njegovi studenti, koji su u sklopu nastave pretraživali podatke prikupljene projektom Sloan Dgitital Sky Survey (SDSS).
Već druge noći posmatranja teleskopom naišli su na nju. Plan je bio osmatrati je 10 minuta, no na kraju su je razgledali tri sata. Detaljnija analiza pokazala je da se zvezda sastoji gotovo isključivo od vodonika i helijuma. Udeo metala iznosi svega 0,005 posto Sunčevog, što je gotovo upola manje od prethodne rekorderke. Ukupnoto je 40 puta niže od sledeće poznate zvezde siromašne gvožđem. No ono što je istinski zapanjilo istraživače bio je šokantno nizak udeo ugljenika. „Zvezda ga ima toliko malo da to upućuje da je za njen nastanak zaslužno rano raspršivanje kosmičke prašine”, dodao je Ji. „Takav način formiranja zabeležen je samo jednom dosad.”
Obično su gasu potrebni elementi poput ugljenika ili kiseonika da se dovoljno ohladi za stvaranje zvezda. Smatra se da se formiranje zvezda populacije 3 oslanjalo na molekule vodonika. Kada se ugljenik pojavio postao je dominantan faktor u hlađenju potrebnom za formiranje zvezda. Njegov nedostatak u spektru novootkrivene zvezde upućuje na to da je nastala u retkom prelaznom razdoblju, kada nije bilo dovoljno ugljenika za uobičajeni proces hlađenja, pa su male količine kosmičke prašine, preostale od supernova populacije 3 verovatno pomogle u sažimanju gasa. „Međutim, moraće se pronaći mnogo sličnih zvezda u različitim okruženjima da bi se ova hipoteza proverila”, pišu Ji i saradnici u naučnom radu.
Položaj i kretanje zvezde sugerišu da ona ne potiče iz Mlečnog puta, već iz Velikog Magelanovog oblaka, patuljaste galaksije koja kruži oko naše. To bi moglo značiti da susedna galaksija skriva još zvezda koje čekaju da budu otkrivene. „Moguće je da ćemo pronaći srazmerno veći udeo zvezda veoma siromašnih metalima u galaksijama poput ove nego u našoj”, kaže Šlaufman. „Pred nama je mnogo posla da shvatimo šta se doista događalo u toj davnoj eri, dok je Mlečni put bio mlad. Tek smo zagrebali površinu.” Otkriće je objavljeno u časopisu Nature Astronomy.
(Ilustracija EPA)
(Indeks)
