Да ли јој је ико приредио дочек на балкону Градске скупштине? Није, званичници су у журби сачекивали разноразне спортисте да их тамо изгурају. Младу српску математичарка из Кембриџа немају у опису својег посла.
Станко Стојиљковић
Пожелите ли да јој пишете, обавезно напишите ЗП Кембриџ. Тако смо у доба пре интернета слали писма у забита места социјалистичке Југославије. Схватили сте поруку? (Поука је на самом крају).
Најбоља српска математичарка одлази на један од пет најцењенијих светских универзитета. Исти онај на који, као по тајном договору, већ дуго пристижу најбољи ученици Математичке гимназије у Београду. Једне године их еј стигло, чак, осморо!
Србија се, једноставно, навикла да своје најумније главе извози. Малтене сваку која диљем земаљског шара освоји некакво престижно одличје. Маните малине и остало јагодичасто воће, извоз најдаровитијих младих људи је у сталном порасту.
Како то знам? Чујем овде-онде, а немам кога да питам. Нико не бележи имена и презимена ове младежи и адресе на које су се запутили.
Више пута сам предлагао да то буде један од најпречих државних послова. Још од првог икад објављеног разговора на тему „одлива мозгова” у нас, већ далеке из 1987 у ондашњој „Галаксији”. Није вредело. Надлежни (и ненадлежни) су се састајали, без читања изговарали општепознате реченице непоткрепљене доказима и растајали се уз светла обећања.
Ђаци Математичке гимназије, најбоље средње школе на свету (према амричком мишљењу од пре неколико година), освојили су до сада 604 медаље на интернационалним такмичењима. У које рачунамо прегршт одличја Јелене Иванчић, од којих издвајамо Мирхазани награду лане на Међународној олимпијади из математике (ИМО), када је сакупила 41 од максимална 42 поена. Поменуто признање установљено скоро је у част рано преминуле иранске математичарке Марјам Мирхазани, прве жене овенчане Филдсовом медаљом, својеврсним „математичким нобелом”.
Да ли јој је ико приредио дочек на балкону Градске скупштине? Није, званичници су у журби сачекивали разноразне спортисте да их тамо изгурају. Младу српску математичарка из Кембриџа немају у опису својег посла.
Али ће већ првом приликом на неком од „прозора у свет” (јер не могу да одоле сликању) поновити понеку овешталу изјаву о „одливу мозгова”.
(У непостојећем Трећем смеру за такве постоји одскора казна: преписати хиљаду пута на хартији извињење Јелени Иванчић и осталима и послати га на задњу пошту. Што краће, да их рука не заболи).
