Спонтано изабране теме из најразличитијих области (српска историја, народна поезија и митови, историја науке, филозофија, економија, психологија, актуелне друштвене теме) указују на изузетну ширину образовања и интересовања писца ове књиге.
Проф. др Мирјана Чангаловић
Проф. др Мирко Вујошевић је по основном образовању инжењер електротехнике. Ради на Факултету организационих наука Универзитета у Београду као редовни професор за области операциона истраживања и наука о менаџменту. Редовни је члан Академије инжењерских наука Србије. До сада је написао низ књига, монографија и уџбеника, и више стотина научних и стручних радова од којих су многи објављени у неким од најзначајнијих светских научних часописа. Већина ових публикација посвећена је научним или инжењерским приступима решавању разнородних проблема оптимизације и одлучивања. У њима се, претежно, користе резултати примењене математике, рачунарских наука и информатике.
Вујошевићева књига „Записано”, која је штампана недавно у издању „Школског сервиса Гајић” из Београда, открива нам још једну страну његове стваралачке и истраживачке личности. Она представља збирку ауторових личних, субјективних размишљања, огледа, бележака и записа о врло разнородним темама, повремено записиваним током последњих неколико година. Начинио их је, како сам каже, из сопствених потреба и за себе. Не постоји чврста заједничка нит која би повезивала ове теме, осим повремене ауторове потребе да себи разјасни извесна лична искуства или ставове. Међутим, пишући о њима, аутор оставља своје сопствене „знакове поред пута” кроз које провејава његова личност, понекад детиње радознала, тематски разнолика и разиграна, и, пре свега, пуна жеље да о изабраним темама говори отворено и искрено.
Спонтано изабране теме из најразличитијих области (српска историја, народна поезија и митови, историја науке, филозофија, економија, психологија, актуелне друштвене теме) указују на изузетну ширину образовања и интересовања писца ове књиге. Разматрањем појединих тема он показује и своју жељу да се записаним, бар делимично, сачувају од заборава нека значајна имена наше историје и културе. Признаје да му нека од тих имена, на која је, понекад врло спонтано, наилазио у својим истраживачким размишљањима, раније нису била позната.
Изабране теме могле би се грубо поделити у више група. Прва група, која је најближа ауторовом професионалном раду, обухвата записе о питањима људског сазнања. Према оном како је непретенциозно записао, сазнање почиње опажањем и свој развој заснива на мерењу (инжењерство) и бројању (математика). „Мера и број” је и наслов првог записа, који је посвећен Емилијану Јосимовићу, великом српском инжењеру и математичару, за кога аутор тврди да је написао песмицу чији су стихови „број и мера , то је моја вера”. Трагајући, нажалост безуспешно, за том песмицом, он се упознао са биографијом овог великог, прилично заборављеног, српског научника, коју је представио у једном сажетом и занимљивом облику.
Тема сећања на великане из наше историје, и неумитног заборава које носи време, карактеристична је за другу групу записа. Изразити њихов представник, који је настао, како аутор наводи, после поновног читања познате Змајеве песме „Светли гробови”, носи наслов „Светла имена”. Посвећен је, као и Змајева песма, Ђури Јакшићу, али и његовим пријaтељима и савременицима. Посебно су занимљиви коментари о немарном односу према успомени на овог нашег великана – његова биста из порте цркве Св. Ђорђа на Липару је пре десетак година уклоњена и нетрагом нестала, а кућа у Крагујевцу у којој је живео, после дугогодишњег пропадања, срушена је.
Од неколико записа о херојима и јунаштву истиче се запис „Српски Термопили”. И у њему, са сетом, аутор подсећа на заборав који временом прекрива светла имена, велике људе и њихова дела и подвиге.
Следећа група записа посвећена је актуелним друштвеним темама, посебно оним које су у вези са (високим) образовањем. По томе је, на пример, карактеристичан запис „Брзо учење, знање и напредовање”. У њему аутор критикује све раширенију праксу да се, слично брзој храни, стичу брза знања и праве „инстант стручњаци”. Постоји неколико текстова који обрађују теме и из области друштвених наука – економије, психологије, социологије. У једном од њих, аутор оправдано упозорава самог себе да мора бити обазрив и свестан ризика који постоји када се као инжењер упушта у теме из ових области. За теме које су дате као наслови ових записа („О рационалном човеку”, „Први грех”, „Морал”, „Духовност” и други) аутор наглашава да су о њима већ написане безбројне књиге и расправе. Он свесно, дајући себи слободу у размишљању (како је насловио један свој оглед), прихвата ризик да о њима изнесе и нека своја лична схватања и запажања.
Књига „Записано” проф. др Мирка Вујошевића биће интересантна читаоцима радознале природе, без обзира на њихово основно образовање и професију. Она их може подстаћи да и сами оригинално размишљају о сличним темама, да критикују у књизи изнесене ставове, оспоравајући их или слажући се са њима. Више својих записа аутор завршава управо постављањем додатних провокативних питања себи (и читаоцу). То представља посебан квалитет ове књиге који треба да охрабри читаоца да сам развија и запише своја лична размишљања о темама које га повремено окупирају – и да тако остави, као и сам аутор, своје сопствене „знакове поред пута”.
