Старијем мушкарцу који је изгубио вид убризган је експериментални генски лек који би могао да подмлади ћелије ока. Да ли је човечанство направило први корак ка преокретању старења? Научници су први пут у свету применили такозвану инјекцију младости да човеку поврате вид. Очекује се да овај експериментални препарат успори, чак и делимично преокрене процесе старења. „У овом јуну је први пут у историји једном на човеку примењена званично одобрена терапија”, саопштила је ендокринолог и доктор медицинских наука Зухра Павлова.
О почетку испитивања јавност је обавештена још у марту, а први добровољац је старији мушкарац са неповратним старосним оштећењем очног нерва (NAION). Готово је потпуно изгубио вид на једном оку услед старења, а савремена медицина тренутно нема начин да му га поврати. Једина нада да поново прогледа јесте управо експериментални генски лек који је осмислила биотехнолошка почетничка компанија. Лек није убризган у вену или мишић, већ у стакласто тело ока. Научници су одлучили да терапију најпре испробају на очним обољењима, јер су многе болести мрежњаче непосредно повезане са старењем ћелија. Поред тога, око представља затворен систем у којем лек делује локално, а резултати су лако мерљиви – пацијент ће или почети боље да види или неће. Охрабрује и чињеница да је терапија већ дала резултате код лабораторијских мишева којима је након третмана враћен вид.
Шта се крије иза овог необичног лека? Терапија користи вирус као носач који у ћелије мрежњаче уноси три гена – OCT4, SOX2 и KLF4. Они припадају групи такозваних Јаманакиних фактора, који могу да репрограмирају одрасле ћелије и врате их у млађе стање. За откриће реченог механизма 2012. године додељена је Нобелова награда. Очекује се да гени уклоне део епигенетских промена које се нагомилавају током старења и тако делимично подмладе ћелије. Научници су могли да их потпуно врате у стање матичних ћелија, али су оддустали због великог ризика од настанка тумора. У ранијим истраживањима, у којима су коришћена сва четири Јаманакина фактора, код 20 до 40 одсто експерименталних животиња забележен је настанак тумора. Због тога је четврти фактор изостављен јер се сматра једним од најагресивнијих онкогена.
У току је прва фаза клиничких испитивања, чији је циљ пре свега провера безбедности терапије – како је пацијенти подносе, какав је имунолошки одговор организма и постоје ли нежељени ефекти. Тек у наредним процењиваће се њена ефикасност, а до евентуалне шире примене могле би да прођу године. „Резултате експеримента не треба очекивати пре наредног лета. Терапија може да успе, али и да не донесе никакве резултате, па и да изазове нежељене ефекте које још не знамо”, истиче Зухра Павлова. И додаје да је реч о историјском тренутку за медицину: „Сам податак да смо доживели време у којем су инјекције лепоте почеле да уступају место инјекцијама младости заиста је фасцинантан”, преноси „Комсомољска правда”.
(Илустрација Getty©peakSTOCK)
(РТ)
