Bez kategorije

KOŽA OD 300 MILIONA!

237 pregleda

Stena duboko u krečnjačkoj pećini u Oklahomi može da pomogne u razumevanju evolucije kože. Sićušna tekstura detektovana je na steni, i za sada je najraniji poznati fosil kože. Uzorak je manji od nokta, a tekstura sačuvana na njoj, otkrili su paleontolozi, najraniji je poznati primer fosilizovane kože iz različite klasifikacije životinja poznatih kao amniote. Datira od pre oko 290 miliona godina – 21 milion godina ranije od prethodnog sličnog nalaza – a čini se da je pripadala gmizavcu sa hrapavom površinom sličnoj onoj kod krokodila danas. Novo otkriće je važno za spajanje evolucione istorije kože, kažu naučnici.

„S vremena na vreme, imamo izuzetnu priliku da se vratimo u daleku prošlost. Ove vrste otkrića mogu zaista obogatiti naše razumevanje i percepciju ranih vrsta životinja”, kaže paleontolog Ajtan Mjuni sa Univerziteta u Torontu, koji je vodio istraživanje. Fosilni nalazi mogu biti bogati i raznoliki, ali postoje delovi tela koji su očuvani ređe od drugih. Meko tkivo, kao što su koža, organi i vezivna tkiva, razgrađuje mnogo lakše nego kosti, i često nestane ne sačuvavši svoju strukturu.

Međutim, neke sredine su dobre, kao pećine Richards Spur u Oklahomi. Tlo je neobično mekano, a nedostatak kiseonika svakako je pomogao usporavanje razgradnje. Pored toga, tokom perma pećina je bila svojevrsni provodnik za ulja, pa su ugljovodonici u nafti i katran koji prožimaju sedimente, takođe, pomogli očuvanju tkiva. Lokalitet je poznat po bogatom i raznolikom skupu ranih tetrapoda. Neki od najranijih poznatih amniota – grupa kopnenih kičmenjaka koja uključuje gmizavce, sisare i ptice – pronađeni su u ovim pećinama.

Novootkriveni fosil je zaista poseban: koža je karbonizovana u tri dimenzije, što je prvi nalaz o tome iz paleozoika. Ujedno najraniji poznati sačuvani fosil kože koji uključuje, ne samo spoljašnji sloj, već i ono što su gotovo sigurno strukture povezane s dubljim slojem dermisa. „Bili smo šokirani onim što smo videli jer je potpuno drugačije od ma čega što bismo očekivali. To je izuzetna prilika da zavirimo u prošlost i vidimo kako je možda izgledala koža nekih od najranijih životinja“, dodao je Mjuni.

Nažalost, ne zna se mnogo o životinji kojoj je koža pripadala; nije nađen skelet. Međutim, šljunkovita površina koja se ne preklapa podseća na kožu današnjih krokodila, a zglobni delovi između ljuski podsećaju na životinje kao što su zmije i gušteri. Otkriće pokazuje da je vrlo rano, kada su amniote prvi put počele da se razvijaju, koža bila važan organ. „Naročito”, pišu istraživači u svojem naučnom radu, „postojanje epiderma sa izbočinama nalik ljuskama naglašava važnost ove komponente kože amniota kao barijere protiv surovog okruženja”.

Pronalazak može, takođe, da služi kao novi alat za tumačenje naknadnog razvoja i pojave folikula dlake kod sisara i perja kod ptica. Prvi sisari se pojavljuju u fosilnim ostacima pre oko 225, a ptice pre oko 150 miliona godina. Mnogo toga se ne zna kako su se raznovrsne osobine različitih životinjskih grupa razišle i razvile. Istraživanje je objavljeno u časopisu Current Biologu.

 

(RTS)

O autoru

administrator

Ostavite komentar