Adam Frenk, professor na Univerzitetu Ročester, i Gavin Šmit iz NASA analiziraju niz mogućih dokaza koji bi mogli upućivati na postojanje drevne napredne civilizacije. Što je neka hipotetska starija, to bi teže bilo pronaći neposredne dokaze poput predmeta.
Astrobiolog Adam Frenk ušao je u ured Nasinog naučnika Gavina Šmita s pitanjem za koje je mislio da je najneobičnije na svetu: suočavaju li se vanzemaljske civilizacije s klimatskim promenama? Upitanome je trebalo nekoliko trenutaka da postavi neobičnije pitanje. Frenk, profesor na Univerzitetu u Ročesteru koji traga za znacima života u svemiru, izučavao je da li napredne civilizacije nužno podstiču klimatske promene, kao što se to danas događa s ljudskom. Tog dana 2017. godine objasnio je Šmitu da proučava druge planete jer, kako je rekao, „naravno, znamo da na Zemlji nije bilo drugih civilizacija”, piše CNN. Šmit ga je odmah prekinuo: Kako to znaš?
Bio je to trenutak koji je, ispričao je Frenk, podstakao dvojicu naučnika na zajedničko istraživanje. Kad bi napredna civilizacija postojala na Zemlji milionima godina ranije, koristila energiju i na kraju samu sebe uništila, bismo li mi za to znali? Da li bi u geološkoj povesti planeta ostali tragovi njenog postojanja? Svoju zamisao nazvali su Silurijanska hipoteza, po izmišljenoj rasi inteligentnih gmizavaca iz serije Doctor Who, i 2018. objavili naučni rad. Reč je o intrigantnoj ideji koja ne gleda samo duboko u prošlost Zemlje, već i daleko u budućnost, u vreme dok ljudi sagorevanjem fosilnih goriva brzo i dramatično menjaju klimu. „To je misaoni eksperiment koji razotkriva našu potencijalnu globalnu ranjivost”, komentarisala je Katrin Hejhoe, atmosferska naučnica s Teksaškog tehnološkog univerziteta koja nije učestvovala u istraživanju.
Silurijanska hipoteza otvara velika pitanja u vezi s putanjom naprednih civilizacija i o tome jesu li sve one koje koriste energiju u globalnim razmerama osuđene na propast ili postoji šansa za održiv život što bi trajao milionima godina. „Sva ta pitanja su veoma važna za trenutak u kojem se nalazimo”, rekao je Frenk. „Guramo planetu u novi klimatski režim. Znamo da je to istina, zar ne? A ipak ne preduzimamo ništa.” Šmita je na razmišljanje o mogućnosti postojanja ranijih civilizacija nagahnuo događaj iz daleke prošlosti. Pre otprilike 55 miliona godina, klimatske prilike na planeti potpuno su se poremetile.
Globalne temperature skočile su za više od osam Celzijusovih stepeni, a ekosistemi su se urušili jer su ogromne količine ugljenika dospele u atmosferu. To razdoblje, poznato kao paleocensko-eocenski toplotni maksimum (PETM), prvi put je zabeleženo devedesetih minulog stoleća. Moguće je da je bilo posledica goleme vulkanske erupcije ili iznenadnog oslobađanja metana, a tačan uzrok i dalje je nepoznat. Šmita su zaintrigirale sličnosti s onim što se događa danas dok ljudsko delovanje podiže temperaturu i uzrokuje izumiranje vrsta. To nije jedina neobjašnjena promena u dalekoj prošlosti planete koja podseća na sadašnjost. U drugim razdobljima zabeleženi su okeani bez kiseonika i nagli skokovi temperature. Verovatno je reč o prirodnim klimatskim događajima, ali što ako nije? Kako bismo to mogli znati?
U svojem naučnom radu Frenk i Šmit analiziraju niz mogućih dokaza koji bi mogli upućivati na postojanje drevne napredne civilizacije. Danas je urbanizovano tek oko 1 % Zemljine površine i ne bi trebalo dugo da se sve što smo izgradili izbriše. Što je neka hipotetska civilizacija starija, to bi teže bilo pronaći neposredne dokaze poput predmeta. Tokom miliona godina planeta se menja zbog pomeranja tektonskih ploča, vulkanskih erupcija i erozije. Najstariji veliki komad kopna na Zemlji je pustinja Negev u južnom Izraelu, stara oko 1,8 miliona godina. Fizički ostaci na površini verovatno ne bi opstali, pa su naučnici proučili fosile. Međutim, fosilizuje se se tek zanemarljiv deo životinjskih vrsta, a još manji se ikada pronađe. Dinosauri su Zemljom hodali oko 180 miliona godina, a pronađeno je tek nekoliko hiljadaa gotovo potpunih kostura. Civilizaciju koja je postojala samo 100.000 godina, što je tek treptaj oka u 400 miliona godina dugoj istoriji složenog života, bilo bi lako prevideti.
Istraživači su se zatim okrenuli tragovima hemijskih promena. Frenk kao primer navodi Veliki kanjon, gde se vide slojevi koji predstavljaju različita geološka razdoblja. „Svaki od tih slojeva je usitnjena stena koja čuva sećanje na to kakva je tada bila hemija Zemlje”, objasnio je. Da je neka pređašnja civilizacija promenila hemiju planete, kao što su to učinili ljudi ispuštanjem ogromnih količina ugljenika, mogao bi postojati zapis u stenama. Naučnici su analizirali i kakve bi dokaze ljudska civilizacija mogla ostaviti za sobom. To uključuje goleme količine plastike, veštačke hormone iz poljoprivrede i postojane hemikalije koje se ne razgrađuju u okolini. Sve bi se to moglo pojaviti u budućim sedimentima za milione godina, baš kao teški metali koji se koriste u elektronici. Frenk objašnjava da cilj proučavanja nije bio dokazati Silurijansku hipotezu: „Želeli smo pokazati šta bi trebalo tražiti, i to s mnogo većom preciznošću da bi se utvrdilo da li je pre nas ikada postojala civilizacija”.
I Frenk i Šmit nalaze se u neobičnoj poziciji jer su napisali studiju o teoriji u koju ni sami ne veruju. Ipak, ističu da se ona još ne može naučno odbaciti. Čini se da niko u godinama nakon objave pomenutog naučnog rada nije nastavio s dubljim istraživanjem, ali su neki su naučnici postavili pitanja. Jan Zalasijevič, geolog, paleontolog i profesor emeritus na Univerzitetu u Lesteru, izjavio je da je Silurijanska hipoteza „divna ideja koja podstiče na duboko razmišljanje”. No, smatra da su Šmit i Frenk podcenili koliko su moderni ljudi transformisali planetu i „učinak procesa fosilizacije i to koliko dobro on čuva povest onoga što se događalo”.
Kao koautor knjige „Odbačeno: Kako će tehnofosili biti naše konačno nasleđe” on kaže da ne možemo isključiti inteligentna predljudska društva, „recimo, dinosaure koji su mogli pevati složene arije ili jurske amonite koji su pisali poeziju”. No, dodaje da čim se izgrade gradovi, rastole metali, proizvede i odbaci plastika, to ostavlja jasan trag. Stoga odlučno odbacuje mogućnost postojanja civilizacije nalik našoj koja „troši ogromne količine energije, manipuliše okolinom i gradi i proizvodi otpad u kolosalnim razmerama”.
U tome je lepota nauke, uzvratio je Frenk: „Objaviš naučni rad i to bude super, a onda se pojavi neko i kaže da si u krivu. Neko drugi bi mogao pronaći nešto što upućuje u drugom smeru i na kraju će se, kako se istraživanja budu gomilala, stvoriti konsenzus. Zasad je možda najvažniji razlog za istraživanje ove hipoteze to što ona postavlja bitna pitanja o dugovečnosti naprednih tehnoloških civilizacija poput naše. Dovoljno smo pametni da usavršimo tehnologiju, ali možda nismo dovoljno pametni da smislimo kako se nositi s nezinim posledicama na klimu. Jesmo li mi eksperiment koji je planeta sprovela, a na kraju ćemo propasti?”
(Ilustracija NASA)
(Indeks)
