Упркос деценијама ослушкивања, SETI канал остаје нем. То доводи до кључног питања: Да ли су астрономи годинама претраживали погрешан простор?
Деценијама су астрономи укључени у SETI (потрага за ванземаљском интелигенцијом) фокусирали своје инструменте на специфичан, релативно миран део радио-спектра. Овај опсег, познат као водена рупа (water hole), обухвата фреквенције између 1,42 и 1,66 GHz (гигахерца). Логика избора је елегантна: водоник (H) емитује радио-таласе на 1,42 GHz, а хидроксил (ОH) на 1,66 GHz. Kако ови молекули заједно чине воду, научници су претпоставили да би свака технолошки напредна цивилизација препознала симболику опсега и користила га за међузвездану комуникацију. Упркос деценијама ослушкивања, канал остаје нем. То нас доводи до кључног питања: Да ли смо годинама претраживали погрешан простор?
На недавном Националном састанку астронома у Бирмингему истраживачица Луиза Мејсон са Универзитета у Манчестеру представила је студију која означава историјску прекретницу: то је прва SETI студија икада спроведена помоћу ALMA телескопа (Аtacama Large Millimeter/submillimeter Array). Дотична научница је усмерила пажњу на милиметарске и субмилиметарске радио-таласе, домен који је до сада био готово потпуно неистражен у потрази за ванземаљским животом. Уместо нових посматрања, истраживање се ослонило на архивска посматрања поменутог телескопа. Циљ је био идентификовати технопотписе, прецизније ускопојасне сигнале (narrowband signals). Док природни астрофизички процеси обично емитују широкопојасно, уски радио-сигнали су јасан индикатор вештачког, технолошког порекла.
Према речима Мејсонове, овај приступ суштински мења правила игре: „Деценијама су се SETI потраге концентрисале на релативно мали део радио-спектра. Желели смо да се запитамо шта би се десило ако бисмо погледали негде другде. Милиметарски и субмилиметарски радио-опсези су готово неистражени, тако да се овде ради о отварању нове области параметарског простора за претрагу”. Студија је увела и иновативни концепт под називом stellar bycatch (стеларни споредни улов). Kада астрономи усмере телескоп ка једној примарној мети у видном пољу се случајно нађу и хиљаде других звезданих тела.
Традиционално, број звезда се процењивао помоћу Gais каталога. Међутим, истраживачица из Манчестера је отишла корак даље користећи Besançоn Galactic Model (BGМ). За разлику од каталога који су ограничени оним што инструменти могу видети, ово је софистицирана симулација која узима у обзир целокупну стеларну популацију, укључујући звезде које су превише удаљене или бледе да би биле поуздано идентификоване – попут белих патуљака и звезда главног низа на великим дистанцама. Нови модел, дакле, омогућује реалистичнију слику колики је део галаксије заправо испитан, драматично повећавајући обим сваког појединачног посматрања.
Модел процене Извор података Процењени број звезда (из текста)
Традиционални модел Gaiа каталози ~ 288.000
Нови приступ (Nason) Besançоn Galactic Model (BGМ) > 6,1 милион
Анализа се фокусирала на два мала фреквенцијска прозора унутар АLМА Band 3 опсега. Мада у студији нису пронађени нови технолошки отидциизнад постављених прагова детекције, Мејсонова истиче да ово нипошто није неуспех. Иако су анализирана само четири архивска осматрања, студија је доказала одрживост методе и показала да се високофреквентни телескопи могу ефикасно користити у трагању за ванземаљцима. Луиза Мејсон: наглашава: „Једна од најузбудљивијих ствари у овом раду је сазнање да смо испитали много више звезда него што се првобитно мислило. Чак и врло мала посматрања могу садржати огроман број и разноликост звезда које можда никада нисмо намеравали да проучавамо”.
Главна порука реченог истраживања је јасна: потрага за интелигенцијом у космосу мора постати шира и креативнија. Максимално коришћење постојећих астрономских података и истраживање занемарених делова радио-спектра кључни су за успех. Одсуство сигнала у та два уска опсега не значи да смо сами, већ да смо тек загребали површину океана могућности. Уз допринос сарадника на студији, међу којима су професор Мајкл Гарет, др Ендрју Симион и др Kелвин Вондија, научна заједница добила је моћан нови алат за изучавање дубина свемира у нади да ћемо једног дана, на некој неочекиваној фреквенцији, коначно чути одговор.
(Астрономски магазин)
