Uprkos decenijama osluškivanja, SETI kanal ostaje nem. To dovodi do ključnog pitanja: Da li su astronomi godinama pretraživali pogrešan prostor?
Decenijama su astronomi uključeni u SETI (potraga za vanzemaljskom inteligencijom) fokusirali svoje instrumente na specifičan, relativno miran deo radio-spektra. Ovaj opseg, poznat kao vodena rupa (water hole), obuhvata frekvencije između 1,42 i 1,66 GHz (gigaherca). Logika izbora je elegantna: vodonik (H) emituje radio-talase na 1,42 GHz, a hidroksil (OH) na 1,66 GHz. Kako ovi molekuli zajedno čine vodu, naučnici su pretpostavili da bi svaka tehnološki napredna civilizacija prepoznala simboliku opsega i koristila ga za međuzvezdanu komunikaciju. Uprkos decenijama osluškivanja, kanal ostaje nem. To nas dovodi do ključnog pitanja: Da li smo godinama pretraživali pogrešan prostor?
Na nedavnom Nacionalnom sastanku astronoma u Birmingemu istraživačica Luiza Mejson sa Univerziteta u Mančesteru predstavila je studiju koja označava istorijsku prekretnicu: to je prva SETI studija ikada sprovedena pomoću ALMA teleskopa (Atacama Large Millimeter/submillimeter Array). Dotična naučnica je usmerila pažnju na milimetarske i submilimetarske radio-talase, domen koji je do sada bio gotovo potpuno neistražen u potrazi za vanzemaljskim životom. Umesto novih posmatranja, istraživanje se oslonilo na arhivska posmatranja pomenutog teleskopa. Cilj je bio identifikovati tehnopotpise, preciznije uskopojasne signale (narrowband signals). Dok prirodni astrofizički procesi obično emituju širokopojasno, uski radio-signali su jasan indikator veštačkog, tehnološkog porekla.
Prema rečima Mejsonove, ovaj pristup suštinski menja pravila igre: „Decenijama su se SETI potrage koncentrisale na relativno mali deo radio-spektra. Želeli smo da se zapitamo šta bi se desilo ako bismo pogledali negde drugde. Milimetarski i submilimetarski radio-opsezi su gotovo neistraženi, tako da se ovde radi o otvaranju nove oblasti parametarskog prostora za pretragu”. Studija je uvela i inovativni koncept pod nazivom stellar bycatch (stelarni sporedni ulov). Kada astronomi usmere teleskop ka jednoj primarnoj meti u vidnom polju se slučajno nađu i hiljade drugih zvezdanih tela.
Tradicionalno, broj zvezda se procenjivao pomoću Gais kataloga. Međutim, istraživačica iz Mančestera je otišla korak dalje koristeći Besançon Galactic Model (BGM). Za razliku od kataloga koji su ograničeni onim što instrumenti mogu videti, ovo je sofisticirana simulacija koja uzima u obzir celokupnu stelarnu populaciju, uključujući zvezde koje su previše udaljene ili blede da bi bile pouzdano identifikovane – poput belih patuljaka i zvezda glavnog niza na velikim distancama. Novi model, dakle, omogućuje realističniju sliku koliki je deo galaksije zapravo ispitan, dramatično povećavajući obim svakog pojedinačnog posmatranja.
Model procene Izvor podataka Procenjeni broj zvezda (iz teksta)
Tradicionalni model Gaia katalozi ~ 288.000
Novi pristup (Nason) Besançon Galactic Model (BGM) > 6,1 milion
Analiza se fokusirala na dva mala frekvencijska prozora unutar ALMA Band 3 opsega. Mada u studiji nisu pronađeni novi tehnološki otidciiznad postavljenih pragova detekcije, Mejsonova ističe da ovo nipošto nije neuspeh. Iako su analizirana samo četiri arhivska osmatranja, studija je dokazala održivost metode i pokazala da se visokofrekventni teleskopi mogu efikasno koristiti u traganju za vanzemaljcima. Luiza Mejson: naglašava: „Jedna od najuzbudljivijih stvari u ovom radu je saznanje da smo ispitali mnogo više zvezda nego što se prvobitno mislilo. Čak i vrlo mala posmatranja mogu sadržati ogroman broj i raznolikost zvezda koje možda nikada nismo nameravali da proučavamo”.
Glavna poruka rečenog istraživanja je jasna: potraga za inteligencijom u kosmosu mora postati šira i kreativnija. Maksimalno korišćenje postojećih astronomskih podataka i istraživanje zanemarenih delova radio-spektra ključni su za uspeh. Odsustvo signala u ta dva uska opsega ne znači da smo sami, već da smo tek zagrebali površinu okeana mogućnosti. Uz doprinos saradnika na studiji, među kojima su profesor Majkl Garet, dr Endrju Simion i dr Kelvin Vondija, naučna zajednica dobila je moćan novi alat za izučavanje dubina svemira u nadi da ćemo jednog dana, na nekoj neočekivanoj frekvenciji, konačno čuti odgovor.
(Astronomski magazin)
