Najnoviji nalazi uspostavljaju važnu vezu između današnjih fizičkih svojstava Meseca – uključujući sadržaj isparljivih materija – i toplotnog stanja Zemlje i Teje u trenutku udara. Iako mogućnost nastanka Meseca u jednom popodnevu deluje zadivljujuće, naučnici obelodanjenim podacima pristupaju s neophodnim oprezom.
Pre otprilike 4,5 milijardi godina rani Sunčev sistem bio je poprište neverovatnih kosmičkih događaja koji su trajno oblikovali sastav unutrašnjih planeta. Prema opšteprihvaćenoj teoriji, mlada Zemlja pretrpela je katastrofalan sudar sa protoplanetom veličine Marsa, poznatom kao Teja (Theia). Dok su decenijama preovlađujuća tumačenja ukazivala da je prirodni satelit naše planete nastajao dugotrajnim postepenim zgušnjavanjem iz prstena krhotina, najnovija računarska dočaravanje ukazuju na sasvim drugačiji sled zbivanja. Rezultati upućuju da je uobličenje čvrstog nebeskog tela moglo nastupiti za izuzetno kratko vreme – za svega pet sati!
Savremena potraga za poreklom Meseca dobila je svoj temelj 2001. godine u naučnom radu svetski poznate planetarne naučnice Robin Kanap. Oponašanja koja je sprovela odredila su veliki udar u kojem Teja pogađa Zemlju pod naročitim uglom, izbacujući materiju u orbitu. Iako je to viđenje opšteprihvaćemo, ostavilo je mnoga neodgovorena pitanja u vezi sa hemijskim sastavom Zemljinog pratioca. Nedavno istraživanje koje je predvodila Adin Denton iz Jugozapadnog istraživačkog instituta (SwRI) upravi nudi novi uvid. Nastanak za nekoliko sati, inače, prvi put dočaran pod okriljem NASA 2022. Najnoviji nalazi tima koji predvodi rečena naučnica dopunjuju tu pretpostavku ključnim geološkim pokazateljima: unutrašnjom temperaturom i čvrstinom materijala protoplaneta, pružajući čvršću fizičku podlogu za brzo odigravanje događaja.
Ključna novina krije se u prepoznavanju da su toplija planetarna tela geološki nepostojanija i podložnija menjanju oblika. S obzirom nda se sudar dogodio prilčno brzo nakon obrazovanja Sunčevog sistema, oba tela su i dalje zadržala značnu količinu toplote nagomilane u vreme oblikovanja. Ta temperatura neposredno utiče na sposobnost tela da ublaži zamah u toku sudaranja. Mekše stanje mlade Teje omogućilo je, naime, da se ona pri udaru potpunije i usoešnije razgradi. U tom zbivanju biva momentalno uništena, s njeno gvozdeno jezgro tone i spaja se sa Zemljinim. Preostala materija plašta formira gusti oblak krhotina koji se, pod uticajem naričitih termodinamičkih uslova gotovo trenutno konsoliduje u prvobitni Mesec.
Rezultati oponašanja događaja potvrđuju da je Mesec prevashodno sastavljen od materijala iz Tejinog plašta, uz manji udeo materijala iz Zemljinog plašta. Takvo viđenje, međutim, i dalje ostavlja prostor za naučnu raspravu. Analize lunarnih uzoraka pokazuju frapantnu sličnost u iznosima izotopa sa Zemljinim plaštom, što je pojava koju postojeći modeli – uključujući najnoviji – još ne mogu potpuno da objasne. Neobjašnjene razlike i sličnosti nagovešćuju da u razumevanju mešanja materije u sudara i dalje nedostaju određeni podaci.
Navedena studija ima dalekosežne posledice na astrobiologiju i posmatračku astronomiju, naročito u otkrivanju egzomeseca oko stenovitih planeta. Ako je nastajanje meseca oko planeta sličnih Zemlji toliko brzo, krugovi prašine i krhotina koji to prate izuzetno su kratkovečni. Tako se dramatično smanjuje verovatnoću da će astronomi snimiti takve događaje u drugim zvezdanim sistemima. Istraživanje dodatno naglašava razliku između meseca kod stenovitih planeta, koji su posledica katastrofalnih sudara, i meseca gasnih džinova, što nastaju mirnije iz preostalog materijala tokom oblikovanja same planete.
Studija objavljena u časopisu The Astrommical Journal Letters ne predstavlja samo tehničko unapređenje postojećih pretpostavki, već suštinski menja poimanje rane hronologije Sunčevog sistema. Kako navodi Robin Kanap, nalazi uspostavljaju važnu vezu između današnjih fizičkih svojstava Meseca – uključujući sadržaj isparljivih materija – i toplotnog stanja Zemlje i Teje u trenutku udara. Iako mogućnost nastanka Meseca u jednom popodnevu deluje zadivljujuće, naučnici obelodanjenim podacima pristupaju s neophodnim oprezom.
(Ilustracija CharGPT)
(Astronomski magazin)
