Најновији налази успостављају важну везу између данашњих физичких својстава Месеца – укључујући садржај испарљивих материја – и топлотног стања Земље и Теје у тренутку удара. Иако могућност настанка Месеца у једном поподневу делује задивљујуће, научници обелодањеним подацима приступају с неопходним опрезом.
Пре отприлике 4,5 милијарди година рани Сунчев систем био је поприште невероватних космичких догађаја који су трајно обликовали састав унутрашњих планета. Према општеприхваћеној теорији, млада Земља претрпела је катастрофалан судар са протопланетом величине Марса, познатом као Теја (Тheiа). Док су деценијама преовлађујућа тумачења указивала да је природни сателит наше планете настајао дуготрајним постепеним згушњавањем из прстена крхотина, најновија рачунарска дочаравање указују на сасвим другачији след збивања. Резултати упућују да је уобличење чврстог небеског тела могло наступити за изузетно кратко време – за свега пет сати!
Савремена потрага за пореклом Месеца добила је свој темељ 2001. године у научном раду светски познате планетарне научнице Робин Kанап. Опонашања која је спровела одредила су велики удар у којем Теја погађа Земљу под нарочитим углом, избацујући материју у орбиту. Иако је то виђење општеприхваћемо, оставило је многа неодговорена питања у вези са хемијским саставом Земљиног пратиоца. Недавно истраживање које је предводила Адин Дентон из Југозападног истраживачког института (SwRI) управи нуди нови увид. Настанак за неколико сати, иначе, први пут дочаран под окриљем НАСА 2022. Најновији налази тима који предводи речена научница допуњују ту претпоставку кључним геолошким показатељима: унутрашњом температуром и чврстином материјала протопланета, пружајући чвршћу физичку подлогу за брзо одигравање догађаја.
Kључна новина крије се у препознавању да су топлија планетарна тела геолошки непостојанија и подложнија мењању облика. С обзиром нда се судар догодио прилчно брзо након образовања Сунчевог система, оба тела су и даље задржала значну количину топлоте нагомилане у време обликовања. Та температура непосредно утиче на способност тела да ублажи замах у току сударања. Мекше стање младе Теје омогућило је, наиме, да се она при удару потпуније и усоешније разгради. У том збивању бива моментално уништена, с њено гвоздено језгро тоне и спаја се са Земљиним. Преостала материја плашта формира густи облак крхотина који се, под утицајем наричитих термодинамичких услова готово тренутно консолидује у првобитни Месец.
Резултати опонашања догађаја потврђују да је Месец превасходно састављен од материјала из Тејиног плашта, уз мањи удео материјала из Земљиног плашта. Такво виђење, међутим, и даље оставља простор за научну расправу. Анализе лунарних узорака показују фрапантну сличност у износима изотопа са Земљиним плаштом, што је појава коју постојећи модели – укључујући најновији – још не могу потпуно да објасне. Необјашњене разлике и сличности наговешћују да у разумевању мешања материје у судара и даље недостају одређени подаци.
Наведена студија има далекосежне последице на астробиологију и посматрачку астрономију, нарочито у откривању егзомесеца око стеновитих планета. Ако је настајање месеца око планета сличних Земљи толико брзо, кругови прашине и крхотина који то прате изузетно су кратковечни. Тако се драматично смањује вероватноћу да ће астрономи снимити такве догађаје у другим звезданим системима. Истраживање додатно наглашава разлику између месеца код стеновитих планета, који су последица катастрофалних судара, и месеца гасних џинова, што настају мирније из преосталог материјала током обликовања саме планете.
Студија објављена у часопису Тhe Astrommical Journal Letters не представља само техничко унапређење постојећих претпоставки, већ суштински мења поимање ране хронологије Сунчевог система. Kако наводи Робин Kанап, налази успостављају важну везу између данашњих физичких својстава Месеца – укључујући садржај испарљивих материја – и топлотног стања Земље и Теје у тренутку удара. Иако могућност настанка Месеца у једном поподневу делује задивљујуће, научници обелодањеним подацима приступају с неопходним опрезом.
(Илустрација CharGPT)
(Астрономски магазин)
