За разлику од Земље, он нема мозаик тектонских плоча. Он је обавијен једном, јединственом тектонском плочом која га прекрива попут љуске јајета. Док се унутрашњост хлади и скупља, он подсећа на плод који се временом суши и смежурава –крхка кора пуца и ломи се под притиском. Због тога се клизања и раседи могу појавити на било којем делу површине и у било којем тренутку.
Месец делује као вечити, непроменљиви и мирни чувар Земље. Међутим, иза те привидне тишине крије се динамика немирног света који се полако преобликује. Једини природни сателит наше планете постепено се хлади у унутрашњости, што доводи до његовог скупљања, настанка нових раседа и потреса на површини. Ова геолошка драма одвија се изузетно споро – толико неприметно да се може детектовати само помоћу сателита и најосетљивијих научних инструмената. Ипак, научници су недавно успели да израчунају прецизну брзину овог процеса, пружајући нам кључне увиде у то како се лунарни пејзаж мења под нашим ногама. Kолико се брзо, заправо, смањује?
Иако сазнање о смањивању и смежурању Месеца звучи драматично, реч је о процесу који се одвија пужевским кораком. Прецизни прорачуни научника откривају следеће кључне податке:
- Укупно смањење полупречника: Полупречник Месеца смањио се за скоро 45 метара током последњих 400–800 милиона година.
- Брзина смањивања: Скупљање се одвија брзином од 6 до 10 сантиметара у милион година.
- Годишњи износ: На годишњем нивоу реч је о смањењу од свега 0,1 микрометар годишње.
На први поглед годишње смањење од свега једног десетог дела микрометра делује занемарљиво. Међутим, када се ова микроскопска напрезања акумулирају милионима година на крутом и чврстом телу, нагомилана енергија коначно мора да се ослободи – изазивајући изненадне пукотине и силовите потресе на површини. Зашто се потреси дешавају било где?
Да би се то разумело, корисно је упоредити геологију Месеца са геологијом Земље. На нашој планети око 90 процената свих сеизмичких активности дешава се дуж граница између више литосферних плоча које се непрестано померају и сударају. За разлику од Земље, Месец нема мозаик тектонских плоча. Он је обавијен једном, јединственом тектонском плочом која га прекрива попут љуске јајета. Док се унутрашњост хлади и скупља, он подсећа на плод који се временом суши и смежурава –крхка кора пуца и ломи се под притиском. Због тога се клизања и раседи могу појавити на било којем делу површине и у било којем тренутку.
Др Томас Вотерс, планетарни геолог из Смитсонијевог националног музеја, објашњава обим ове појаве: „Број младих раседа откривених на ЛРОЦ сликама много је већи него што сам икада замислио. Kако унутрашњост Месеца наставља да се хлади и скупља, очекује се да се повећање постојећих раседа и настанак нових настави”. Kако се дошло до овог открића?
Наведена сазнања су резултат обимног истраживања тима који је предводио др Томас Вотерс, а студија је недавно објављена у стручном часопису Тхе Планетарy Сциенце Јоурнал. До прецизних података дошли су детаљном анализом снимака високе резолуције које је направила камера ЛРОЦ (Лунар Рецоннаиссанце Орбитер Цамера), смештена на Насином сателиту Лунар Рецоннаиссанце Орбитер. У више од 17 година мисије у орбити око Месеца она је снимила милионе фотографија површине. Прегледом обимног материјала истраживачи су успешно идентификовали више од 10.000 видљивих месечевих раседа.
Разумевање распореда и учесталости потреса није само теоријско питање – оно има изузетно практичну примену за планирање дуготрајног боравка људи на Месецу у оквиру предстојећих мисија, као што је програм Артемис. Сеизмичка стабилност и вероватноћа настанка нових раседа директно зависе од дебљине лунарне коре:
Регион Месеца Дебљина коре Присуство раседа/Сеизмичка стабилност
Регион са дебљом кором Већа дебљина Мање раседа (Већа сеизмичка стабилност)
Регион са тањом кором Мања дебљина Више раседа (Већи ризик од потреса/Мања стабилност)
Речена сазнања су инжењерима и планерима непроцењиви водич: одабиром подручја с дебљом кором и мањом густином раседа знарно се смањује ризик од оштећења инфраструктуре и осигурава безбедност астронаута у будућим лунарним базама. Иако се Месец смањује неприметно малом брзином, разумевање његове геолошке прошлости и садашњости отвара врата безбеднијој будућности људског проучавања свемира. Идентификовање сеизмички стабилних подручја омогућиће да се изграде трајне насеобине и успешно започне нова ера одрживог присуства на најближем небеском суседу.
(Астрономски магазин)
