Za razliku od Zemlje, on nema mozaik tektonskih ploča. On je obavijen jednom, jedinstvenom tektonskom pločom koja ga prekriva poput ljuske jajeta. Dok se unutrašnjost hladi i skuplja, on podseća na plod koji se vremenom suši i smežurava –krhka kora puca i lomi se pod pritiskom. Zbog toga se klizanja i rasedi mogu pojaviti na bilo kojem delu površine i u bilo kojem trenutku.
Mesec deluje kao večiti, nepromenljivi i mirni čuvar Zemlje. Međutim, iza te prividne tišine krije se dinamika nemirnog sveta koji se polako preoblikuje. Jedini prirodni satelit naše planete postepeno se hladi u unutrašnjosti, što dovodi do njegovog skupljanja, nastanka novih raseda i potresa na površini. Ova geološka drama odvija se izuzetno sporo – toliko neprimetno da se može detektovati samo pomoću satelita i najosetljivijih naučnih instrumenata. Ipak, naučnici su nedavno uspeli da izračunaju preciznu brzinu ovog procesa, pružajući nam ključne uvide u to kako se lunarni pejzaž menja pod našim nogama. Koliko se brzo, zapravo, smanjuje?
Iako saznanje o smanjivanju i smežuranju Meseca zvuči dramatično, reč je o procesu koji se odvija puževskim korakom. Precizni proračuni naučnika otkrivaju sledeće ključne podatke:
- Ukupno smanjenje poluprečnika: Poluprečnik Meseca smanjio se za skoro 45 metara tokom poslednjih 400–800 miliona godina.
- Brzina smanjivanja: Skupljanje se odvija brzinom od 6 do 10 santimetara u milion godina.
- Godišnji iznos: Na godišnjem nivou reč je o smanjenju od svega 0,1 mikrometar godišnje.
Na prvi pogled godišnje smanjenje od svega jednog desetog dela mikrometra deluje zanemarljivo. Međutim, kada se ova mikroskopska naprezanja akumuliraju milionima godina na krutom i čvrstom telu, nagomilana energija konačno mora da se oslobodi – izazivajući iznenadne pukotine i silovite potrese na površini. Zašto se potresi dešavaju bilo gde?
Da bi se to razumelo, korisno je uporediti geologiju Meseca sa geologijom Zemlje. Na našoj planeti oko 90 procenata svih seizmičkih aktivnosti dešava se duž granica između više litosfernih ploča koje se neprestano pomeraju i sudaraju. Za razliku od Zemlje, Mesec nema mozaik tektonskih ploča. On je obavijen jednom, jedinstvenom tektonskom pločom koja ga prekriva poput ljuske jajeta. Dok se unutrašnjost hladi i skuplja, on podseća na plod koji se vremenom suši i smežurava –krhka kora puca i lomi se pod pritiskom. Zbog toga se klizanja i rasedi mogu pojaviti na bilo kojem delu površine i u bilo kojem trenutku.
Dr Tomas Voters, planetarni geolog iz Smitsonijevog nacionalnog muzeja, objašnjava obim ove pojave: „Broj mladih raseda otkrivenih na LROC slikama mnogo je veći nego što sam ikada zamislio. Kako unutrašnjost Meseca nastavlja da se hladi i skuplja, očekuje se da se povećanje postojećih raseda i nastanak novih nastavi”. Kako se došlo do ovog otkrića?
Navedena saznanja su rezultat obimnog istraživanja tima koji je predvodio dr Tomas Voters, a studija je nedavno objavljena u stručnom časopisu The Planetary Science Journal. Do preciznih podataka došli su detaljnom analizom snimaka visoke rezolucije koje je napravila kamera LROC (Lunar Reconnaissance Orbiter Camera), smeštena na Nasinom satelitu Lunar Reconnaissance Orbiter. U više od 17 godina misije u orbiti oko Meseca ona je snimila milione fotografija površine. Pregledom obimnog materijala istraživači su uspešno identifikovali više od 10.000 vidljivih mesečevih raseda.
Razumevanje rasporeda i učestalosti potresa nije samo teorijsko pitanje – ono ima izuzetno praktičnu primenu za planiranje dugotrajnog boravka ljudi na Mesecu u okviru predstojećih misija, kao što je program Artemis. Seizmička stabilnost i verovatnoća nastanka novih raseda direktno zavise od debljine lunarne kore:
Region Meseca Debljina kore Prisustvo raseda/Seizmička stabilnost
Region sa debljom korom Veća debljina Manje raseda (Veća seizmička stabilnost)
Region sa tanjom korom Manja debljina Više raseda (Veći rizik od potresa/Manja stabilnost)
Rečena saznanja su inženjerima i planerima neprocenjivi vodič: odabirom područja s debljom korom i manjom gustinom raseda znarno se smanjuje rizik od oštećenja infrastrukture i osigurava bezbednost astronauta u budućim lunarnim bazama. Iako se Mesec smanjuje neprimetno malom brzinom, razumevanje njegove geološke prošlosti i sadašnjosti otvara vrata bezbednijoj budućnosti ljudskog proučavanja svemira. Identifikovanje seizmički stabilnih područja omogućiće da se izgrade trajne naseobine i uspešno započne nova era održivog prisustva na najbližem nebeskom susedu.
(Astronomski magazin)
