Ми живимо на малој планети која кружи око Сунца, звезде смештене на рубу галаксије – једне од око две милијарде галаксија у познатом свемиру. Свемир је заиста незамисливо огроман. Земља се налази у једном од спиралних кракова Млечног пута (Орионов крак), који лежи отприлике на две трећине удаљености од центра галаксије. Kолики је Млечни пут?
Зна се колика је Земља – у пречнику 12.756 километара. Зна се и колико је Сунце – у пречнику око 1.391.000 километара. А колики је Млечни пут? Права величина галаксија је мистерија. Спирална структура галаксије коју познајемо представља само мањи, централни део. Тај део Млечног пута је око 100.000 светлосних година у пречнику. Светлост звезда у спиралним крацима протеже се до око 7.800 светлосних година у дубоки свемир, што се раније сматрало границом галаксије, где почиње такозвани – отворени свемир.
Нова студија, објављена 5. септембра 2024. у часопису Nature Astronomy, открила је да су галаксије знатно веће него што се првобитно мислило, можда неколико пута. Велики „галактички хало” гасова протеже од видљивих спирала звездане светлости далеко – у дубоки свемир. Они су постали видљиви астрономима тек помоћу нових техника снимања. Те методе су омогућиле а да детектују гасне халое галаксија на више од 100.000 светлосних година у дубоком свемиру, што је променило процене о величини галаксија – сада се полази од тога да су много веће него што се раније мислило.
А пошто се гасни халои протежу толико далеко, то значи да галаксије заправо међусобно дотичу. Према речима Никол Нилсен, са Универзитета Свонбурн у Аустралији, откриће указује да је Млечни пут, вероватно, у додиру с најближом сусетком, Андромедом – удаљеном око 2,5 милиона светлосних година. „Сада видимо где се завршава утицај галаксије, прелаз где постаје део онога што окружује галаксију и, на крају, где се повезује са широм космичком мрежом и другим галаксијама. То су обично магловите границе”, рекла је Нилсен, главна ауторке судије.
Научници кажу да ће ово откриће помоћи да се одговори на једно од највећих питања у астрономији: како се развијају галаксије? Проучавање гасних халоа различитих типова галаксија – оних које формирају звезде или оних које их више не формирају звезде – помоћи ће да се разуме како галаксије током времена стварају масу и какав утицај имају једне на друге – када су у интеракцији. Научна студија: Nielsen, N.M., et al. An emission map of the disk–circumgalactic medium transition in starburst IRAS 08339+6517. Nature Astronomy (2024). https://doi.org/10.1038/s41550-024-02365-x.
(Илустрација Shutterstock/Triff)
(Б92)