Velika narandžasta ajkula belih očiju ulovljena je tokom sportskog ribolova kod Kostarike. Dugačka je dva metra, a narandžasta boja je posledica ksantizma, retkog stanja pigmentacije koje uzrokuje višak žutih i zlatnih tonova u koži, krljuštima ili krznu životinja. Iako je ksantizam uočen kod nekoliko vrsta riba, nikada nije dokumentovan kod hrskavičavih riba, grupe koja uključuje ajkule i raže, na Karibima.
Osim ksantizma, ajkula ima albinizam, što objašnjava njene upečatljivo bele oči. Ajkule medicinske sestre/ajkule dadilje, kako su prozvane, imaju svetlosmeđu ili tamnosmeđu kožu, što im pomaže da se stope s grebenima i stenovitim staništima na morskom dnu, gde provode većinu vremena loveći plen. „Otkriće ove ajkule postavlja važna pitanja o genetici i prilagodljivosti ove vrste. Da li je ovo jedinstvena pojava ili signal novog genetskog trenda u lokalnoj populaciji”, navodi se u studiji.
Na osnovu veličine ajkule istraživači s Federalnog univerziteta Rio Grande su zaključili da ova neobična pigmentacija, čini se, ne utiče na njen opstanak. Ksantizam se smatra izuzetno retkim u životinjskom carstvu. Zabeležen je kod nekoliko vrsta riba, gmizavaca i ptica, ali potvrđeni slučajevi ostaju ograničeni. Kod slatkovodnih riba poput gupija, ciklida, čak i zlatnih ribica, ovo stanje ponekad proizvodi upečatljive žute morfove.
Određene ptice, poput papagaja i kanarinaca, takođe su pokazivale zlatno perje povezano s ksantizmom, dok povremeni izveštaji kod gmizavaca opisuju neobično žute zmije ili guštere. Budući da ova boja čini životinje vidljivijima naučnici veruju da ksantizam često smanjuje stopu preživljavanja u divljini. Albinizam, iako nešto poznatiji, takođe je redak i može predstavljati ozbiljne izazove za životinje koje ga razviju.
Odsustvo melanina rezultira bledom kožom, ljuskama ili krznom, zajedno s belim ili crvenim očima. U divljini ovaj nedostatak prirodne kamuflaže može učiniti albino životinje lakšim metama za predatore i manje efikasnim lovcima. Stanje takođe može povećati osetljivost na sunčevu svetlost i, u nekim slučajevima, smanjiti verovatnoću pronalaska partnera. Zbog toga, činjenica da je ajkula dadilja, koja pokazuje i ksantizam i albinizam, preživela do odraslogdoba, čini ovo otkriće posebno značajnim.
Preživljavanje ove ajkule u odraslom dobu nudi redak uvid u prilagodljivost vrste i postavlja nova pitanja za morske biologe o genetskoj raznolikosti u populacijama karipskih ajkula medicinskih sestara. Ajkule medicinske sestre su bentoski predatori, što znači da većinu vremena provode na ili blizu morskog dna, često oko grebena i stenovitih područja.
Njihova tipična smećkasta boja pomaže im da se stope sa okolinom, što ih čini teže uočljivim. Međutim, jarko žuto-narandžasta boja bi je izdvojila, što njen opstanak u odraslom dobu čini posebno izvanrednim. Nije jasno da li ova neobična boja nudi neke prednosti ili je ajkula jednostavno uspela napredovati uprkos tome što je bila vidljivija.
(Kliks)
