Novo istraživanje, koje su sproveli Univerzitet Kalifornije u Dejvisu i Državni univerzitet Njujork u Bafalu, otkrilo je da 90 posto proučavanih pingvina u telu nosi tragove PFAS jedinjenja, što je izazvalo zabrinutost da su i novije, navodno sigurnije hemikalije, dovoljno postojane da se šire svetom i ugrožavaju životinje, piše Euronews. Šta su to večne hemikalije? PFAS (per- i polifluoroalkilne tvari) su grupa više od 10.000 sintetičkih hemikalija koje su se proširile po celoj planeti. Naučnici su ih pronašli na vrhu Mont Everesta, u ljudskoj krvi, čak i kod vrsta koje žive u dubokom moru uz obalu Novog Zelanda. Za prirodnu razgradnju potrebno im je duže od 1.000 godina. Primarno se koriste da svakodnevni predmeti budu otporni na vodu i masnoću, primerice posuđe s neprianjajućim slojem, ambalaža za hranu i odeća.
Međutim, sve je više dokaza koji upućuju na to da je hronična izloženost ovim jedinjenjima povezana s nizom ozbiljnih zdravstvenih tegoba kod ljudi, uključujući neke vrste raka, smanjenu plodnost i probleme s imunim sistemom, dok su učinci na životinje još relativno nepoznati. Dosad su istraživači izloženost zagađivačima mogli pratiti samo uzimanjem uzoraka krvi ili perja. No, na Univerzitetu Dejvis osmislili su manje invazivnu metodu pretvarajući pingvine u svojevrsne toksikologe.
Tokom sezone parenja od 2022. do 2024. opremljene su 54 životinje silikonskim narukvicama za noge. Tako su prikupljali hemikalije iz vode, vazduha i s površina na kojima su pingvini boravili. Narukvice su potom poslate na testiranje u Bafalo. Analiza je pokazala da je PFAS otkriven u više od 90 posto uzoraka, uprkos izolovanoj lokaciji na kojoj pingvini žive. Testiranjem je utvrđena kombinacija starijih, nasleđenih zagađivača, a i novijih hemikalija koje su uvedene kao zamena za postupno ukinuta navedena jedinjenja.
„Postojanje GenX i drugih zamenskih PFAS jedinjenja, hemikalija koje se inače povezuju s obližnjim industrijskim pogonima, pokazuje da ta jedinjenja ne ostaju na lokalu, već dospevaju do najudaljenijih ekosistema”, istakla je glavna autorka studije Dijana Aga. „To izaziva ozbiljnu zabrinutost da su novije hemikalije, iako osmišljene kao bezbednije, i dalje dovoljno postojane da se prošire svetom i predstavljaju rizik za divlje životinje.” Naučnici planiraju da prošire primenu ovog pistupkana druge životinjske vrste. Sledeći su kormorani koji mogu zaroniti na dubine veće od 76 metara. „Time što pingvine pretvaramo u čuvare vlastite okoline dobijamo moćan alat za ukazivanje na probleme važne za zdravlje divljih životinja i šire, za očuvanje morskih vrsta i okeana”, zaključila je koautorka Marsela Uhart.
(Ilustracija EPA)
(Indeks)
