Да ли оно што до сада знамо о смртности од новог коронавируса у свету указује да су подаци о Србији које износи кризни штаб мањкави? Професор лондонског Брунел универзитета Предраг Слијепчевић за РТС износи своју рачуницу.
Проф. др Предраг Слијепчевић
У чланку „Процена је: Умрлих 5.000, оболелих 128.000“, објављеном у листу „Данас” 4. августа 2020. године, налази се податак који није тачан а везан је за а) процјену броја заражених ковидом-19 у свијету и б) калкулацију стопе смртности од ковида 19. Аутор, професор Белојевић, децидно тврди да је број заражених вирусом ковид 19 у свијету, 18 милиона.
Ово је погрешан податак јер је број заражених или обољелих непознат.
Број од 18 милиона односи се на људе који су послије теста на ковид-19 били позитивни.
Многи епидемиолози сматрају да је број заражених виши десетак пута од броја позитивних.
Користећи број од 18 милиона заражених, аутор онда долази до новог броја, стопе смртности од ковида-19 за цијели свијет, која је по њему 3,9%. Колика је стопа смртности од ковида-19?
На прес конференцији одржаној 3. августа 2020. године, Мариjа Ван Керкхофове из СЗО, укратко се дотакла ове теме. Рекла је да се стопа смртности од ковида не може прецизно израчунати јер је број заражених у свијету непознат.
Али, на основу великог броја извјештаја који стижу у СЗО, као и неколико објављених студија, стопа смртности од ковида-19 се може индиректно процијенити.
Према Ван Керкховој стопа смртности од ковида 19, на основу индиректних процјена, испод је 1%, или прецизније 0,6%.
Ово значи да ће једна особа, на 200 заражених, умријети од ковида 19.
Да се ствари ставе у контекст, стопа смртности од ковида-19 је шест пута виша од исте за сезонски грип, која износи 0,1%.
Дакле, стопа смртности од 3,9%, коју аутор већ помињаног текста у „Данасу” узима као тачну, 6,5 пута је виша од оне коју СЗО узима као тачну. Коме од ова два броја вјеровати?
Наравно, мјеродаван је број који наводи СЗО јер користи тачније податке за калкулацију. СЗО и сви епидемиолози поуздано знају да је број заражених ковидом-19 у свијету далеко виши од 18 милиона.
Уколико аутор текста у „Данасу” користи погрешне податке за процјену стопе смртности од ковида-19, да ли му се може вјеровати да је број умрлих од ковида-19 у Србији 5.000?
Да је навео конкретан извор, или калкулацију којом је дошао до броја од 5.000 умрлих, онда би се ствари могле дискутовати и процјена од 5.000 умрлих, или прихватити, или одбацити.
Зашто аутор није отишао мало даље и бројеве ставио у шири контекст? Тиме би помогао јавности да стекне бољу представу о стварној ситуацији.
На примјер, ако прихватимо као тачну информацију од 5.000 умрилих од ковида у Србији, добијамо број од 716 умрлих на милион становника.
Србија тако постаје једно од највећих свјетских жаришта ковида-19.
Број умрлих на милион становника у Британији је 682 на примјер, у Белгији 850, у Италији 581, а у Шпанији 609.
Србија осваја сребро у овом опасном такмичењу према подацима објављеним у „Данасу”!
Једини проблем је да за овако високу процјену не постоје никакви докази.
С друге стране, узмимо број од 128,000 заражених и на њега примијенимо СЗО стопу смртности.
Добијамо 768 умрлих, или 110 умрлих на милион становника, што није тако далеко од тренутне процјене.
Према сајту Our World in Data број умрлих на милион становника у Србији је 89. Све ово указује на непоузданост оба броја, 5.000 умрлих и 128.000 заражених, из наслова „Данасовог” текста.
Постоји ли поуздан начин да се стопа смртности од ковида-19 у Србији процијени реално и без политизације?
Ово је могуће само на основу индиректних података. У помоћ можемо позвати ЕУРОМОМО, сајт који прати стопу смртности у Европи.
Свако одскакање од очекиване стопе је индикација новог извора смртности, у овом случају ковида-19. ЕУРОМОМО је јасно забиљежила скок стопе смртности који иде паралелно са пандемијом. Уколико посјетите ЕУРОМОМО сајт, наћи ћете податке стопе смртности за сваку седмицу од почетка пандемије до данас, за већину европских земаља.
Посљедњи подаци указују да се стопа смртности враћа у нормалу. У седмици број 30, од 20-26 јула 2020, једино су Шпанија, Португал и Белгија, показале благо увећану стопу смртности од ковида-19.
Србије нема на ЕУРОМОМО листи. Али ако у Србији нека статистичка служба прати стопу смртности, на основу ових података би се могла добити процјена броја умрилх од ковида-19.
Таква процјена би онда имала јасно провјерљиви извор, који може бити поуздан под условом да су подаци о смртности поуздани из године у годину.
Кад се све сабере, текст о процјени броја умрлих од ковида 19 објављен у „Данасу” 4. августа, није поуздан јер не наводи поуздан извор о броју умрлих, и користи нетачан број за калкулисање стопе смртности на свјетском нивоу. Текст је пренесен на неким порталима чиме се мултипликују непоуздани подаци.
Немам никакав интерес да браним српски кризни штаб. Али, мислим да људе треба пустити да на миру обављају посао. Детаљне анализе рада свих кризних штабова ионако слиједе, али тек послије пандемије.
(Извор РТС)
