Амерички председник одлучио се да ипак активира такозвану нуклеарну опцију како би спречио кинеског гиганта да премрежи свет кључном 5Г технологијом.
Дејвид Голдман
Након пропале двогодишње кампање чији је циљ био да се кинески „Хуавеј” спречи да преузме лидерску позицију у имплементацији 5G широкопојасне мреже мобилне телефоније, Трампова администрација је најавила такозвану нуклеарну опцију, која подразумева преузимање контроле над продајом компјутерских чипова у којима је коришћена америчка опрема или технологија, ма где били направљени у свету.
Компаније из Силицијумске долине, попут LAM и Applied Materials, пружају високо квалитетну фабричку опрему гигантима који производе чипове које „Хуавеј” наручује. Ново америчко правило најављено 15. маја могло би „Хуавеју” да укине приступ првокласним чиповима које купује од Тајванске корпорације за производњу полупроводника (Taiwan Semiconductor Manufacturing Corp – TSMC). Забрана би требало да се односи не само на напредне чипове које „Хуавеј” од тајванских фабрика купује за своје паметне телефоне и сервере, него и на радио-фреквентивне уређаје који су у сржи базних станица за 5G. Према мишљењу експерата из ове индустрије, овај потез Америке могао би да закочи 170 милијарди долара вредно монтирање 5G мреже унутар саме Кине и да утиче на изградњу „Хуавејеве” 5Г мреже у остатку света.
Покушај без преседана
Раније ове године, Трампова администрација је разматрала неколико планова за такмичење са „Хуавејом”, укључујући тзв. „виртуелни 5G” приступ у којем се софтвер мења за хардвер и куповину шведског „Ериксона” – другог највећег градитеља 5G мреже. „Ериксон” у овом тренутку вреди 28 милијарди долара, али томе треба додати и цену коштања саме аквизиције и инјекцију од 15-ак милијарди долара за истраживачко-развојни буџет, што значи да би САД морале да уложе 50-ак милијарди долара ако желе да имају сопственог националног шампиона који би могао да се носи са „Хуавејом”. Технолошки рат са Кином могао би бити много скупљи.
Уколико Кина узврати протеривањем америчких компанија са кинеског тржишта, исход ће бити колапс транспацифичке технолошке трговине, што ће додатно погоршати оно што се већ назива најгорим економским падом од Другог светског рата. Обе стране ће трпети губитке, вероватно тешке. Овај спор има потенцијал да ескалира у тотални трговински рат који би гурнуо свет у економску депресију. У средњерочној перспективи, Пекинг ће успети да произведе замену за америчку опрему. Кина купује готово 60 одсто полупроводника у свету, па би губитак кинеског тржишта обогаљио америчку индустрију полупроводника.
Пре десет година, Кина би у овој ситуацији била беспомоћна. Али током прошле деценије кинески универзитети су достигли највиши ниво, добрим делом захваљујући повратку десетина хиљада Кинеза са докторатима са америчких универзитета.
Када су САД спречиле америчке произвођаче чипова да продају чипове другој по величини кинеској компанији за телекомуникациону опрему – ZTE-у, у априлу 2018. године, ова компанија је колабирала. Међутим, до децембра исте године „Хуавеј” је већ направио сопствени чипсет за паметне телефоне, ништа лошији од „Квалкомовог” (Qualcomm).
Представљасе чипсета Kirin 990 са уграђеним 5Г модемом
за паметне телефоне наредне генерације (pcmag.com)
TSMC производи чипове, а управо то би могло бити блокирано америчким потезом. Та правила гурају свет у непознатом правцу. Полупроводници су изнедрили дигиталну трансформацију светске економије, а њихов дизајн и производња комбинују технологију хиљада фирми из десетина земаља.
Следи потез Пекинга, који разматра да узврати санкцијама против америчких компанија попут „Епла”, „Квалкома”, „Боинга” и „Циска”. Кинески лидер Си Ђинпинг се није добро снашао у почетној фази епидемије, претрпевши значајан губитак престижа. Сада себи не може да приушти да га још и понизе Сједињене Државе, што значи да ће узвратити истом мером.
Накнадно посезање Вашингтона за екстериторијалним правима над продајом производа направљених америчком опремом је без преседана. Током Хладног рата иностране компаније које су куповале америчку технологију морале су да издају гаранције да своје производе неће продавати Совјетском Савезу и његовим савезницима. У овом случају, TSMC и друге фабрике куповале су америчку опрему да би правиле производе за „Хуавеј” и друге кинеске компаније. „Хуавеј” је сада највећа муштерија TSMC-a, премашујући чак „Епл”. Индустрија полупроводника широм света ће почети успаничено да уклања што је више могуће америчких компоненти из сопствених ланаца снабдевања.
У историји Сједињених Држава без преседана је покушај да се развој кључне технологије – у овом случају 5G мреже – заустави, уместо да се предводи у њеном развоју. Уколико „Хуавеј” не буде успео да се домогне радио-фреквентивних уређаја са Тајвана, неће моћи да испуни своје уговоре обавезе о изградњи 500.000 базних станица. Могуће је да ће „Хуавејево” постављање 5G мреже у Европи бити закочено за годину или више дана, пружајући Вашингтону додатно време да осмисли алтернативу. Али могуће је и да америчка индустрија полупроводника на крају буде изопштена, јер ће остатак света тражити алтернативу америчкој технологији.
Америчко коцкање
Вашингтон ставља све на коцку, надајући се да Кина и њени партнери неће успети на време да реше проблем. Уколико би пак у томе успеле, најављена ограничења била би последњи поклич Америке као технолошке силе. Пре десет година, Кина би у овој ситуацији била беспомоћна. Али током прошле деценије кинески универзитети су достигли највиши ниво, добрим делом захваљујући повратку десетина хиљада Кинеза са докторатима са америчких универзитета.
Технолошка индустрија Кине има капацитет да се ухвати укоштац са читавим низом проблема везаних за производњу полупроводника. Све време трајања кинеско-америчког технолошког рата Кинези су остваривали бржи напредак него што су предвиђали Вашингтон или конвенционална мудрост ескперата у одређеним индустријама.
САД ризикују губитак драгуља из сопствене круне, односно вођства у технологији полупроводника. Због тога је Трампова администрација оклевала да раније уведе забрану извоза трећим странама. На инсистирање америчког Министарства одбране Бела кућа је крајем 2019. године одбацила ову опцију, након што су водећи људи технолошког сектора упозорили да би их одмазда Кине истерала са азијског тржишта. Председник Националног економског савета Лери Кадлоу рекао је за „Волстрит џорнал” 4. фебруара: „Не желимо да доведемо велике компаније до банкрота”.
Председник је 18. фебруара твитовао: „Сједињене Државе не могу и неће постати тешке за сарадњу у области трговине у мери која би приморала компаније да нас напусте како би остале конкурентне, чак ни под сталним изговором позивања на националну безбедност”. Трамп се предомислио након што је окривио Кину за епидемију коронавируса. Његов трговински саветник Питер Наваро саопштио је недавно: „У рату смо са Кином”. Истовремено је оптужио Кину да је намерно слала заражене путнике на међународне летове из Вухана како би раширила вирус.
Доналд Трамп у пратњи кћерке Иванке и главног извршног
директора „Епла” у Остину (AP Photo/Evan Vucci)
Поједини посматрачи третирају све агресивније држање Вашингтона према Кини као изборну реторику, али Трамп није морао да изазове хаос у индустрији полупроводника да би добио гласове. Постоји друга, злокобнија мотивација. Америка се суочава са падом БДП-а од можда 10 одсто током 2020. и са екстремно неизвесним опоравком док постепено буде отварала пословну активност без масовног тестирања или праћења контаката. Азијске државе – у којима је епидемија углавном под контролом – убрзано се враћају у нормалу, док унутар-азијска трговина цвета. Министар одбране Марк Еспер упозорио је 4. маја да ће Кина употребити пандемију да прошири свој утицај у Европи „инвестицијама у критичне индустрије и инфраструктуру, што ће имати дугорочне безбедносне ефекте”.
Високоризичан корак
Надовезујући се на свој главни производ, тј. 5G мрежу, „Хуавеј” нуди и низ апликација вештачке интелигенције (AI) за здравство, укључујући дијагностификовање, телемедицину и фармацеутска истраживања. Кинески AI капацитети имали су кључну улогу у сузбијању епидемије, па Пекинг гаји наде о вођству на пољу медицинског AI, што би могла да буде највећа индустрија 21. века. Успех Кине у примени АI за контролу епидемије је важан маркетиншки плус.
Кина је, међутим, са доста јаким картама одиграла лоше. Наварове оптужбе да је Кина намерно раширила епидемију су ноторне бесмислице, а државни секретар Мајк Помпео тек има да пружи доказе да је COVID-19 стигао из вуханске лабораторије, као што је скоро смело изјавио. Али тачно је да је Кина недељама врдала пре него што је признала постојање епидемије – упркос упозорењима водећих западних вирусолога у јануару да би свет могао да се суочи са глобалном пандемијом.
Жена са заштитном маском у Вухану, (Getty Images)
Западни научници имали су прецизну представу ризика већ у првој недељи јануара, али нису, уз пар изузетака, успели да убеде своје владе да брзо реагују. Трапави покушаји Пекинга да купи утицај кроз такозвану „дипломатију хируршких маски” изнервирали су и земље Запада које су најнаклоњеније Кини. Вашингтон се нада да ће пад кредибилитета Кине услед епидемије олакшати и наметање контролних мера поводом технологија.
Одмазда против Кине применом екстериторијалних забрана продаја чипова је високоризичан корак. LAM, Applied Materials и други амерички произвођачи опреме тренутно доминирају на тржишту, иако холандски ASML ужива монопол на литографију екстремне ултравиолетности (EUV), што је технологија неопходна за прављење чипова са највећом густином транзистора.
Крајем прошле године САД су убедиле холандску владу да обустави продају EUV машине Кини. Прошле године Кинеска академија наука објавила је да је направила сопствену ЕUV, али то је још увек далеко од масовне производње. Уколико Кина своју привреду стави у ратни режим, са ресурсима у стилу „Пројекта Менхетн” (рад научника из САД, УК и Канаде на производњи нуклеарне бомбе током Другог светског рата), могло би се десити да успе да замени америчку технологију брже него што САД то очекују.
Кинеска одмазда?
Према др Хенделу Џонсу, извршном директору компаније „Међународне пословне стратегије” која се бави консултантским услугама у индустрији полупроводника, „блокирање продаје чипова од 5 и 7 нанометара ,Хуавеју’ представљаће велики ударац на способнсот ,Хуавеја’ да буде конкурентан на пољу паметних телефона. Ускраћивање радио-фреквентивних уређаја и других производа ,Хуавеју’ зауставиће изградњу 5G у Кини, а то неће бити толерисано. Чак и пребацивање на Међународну корпорацију за производњу полупроводника (SMIC, произвођач из континенталне Кине) и њихове чипове од 14 нанометара потрајало би годину дана”. „То је истовремено веома озбиљна и веома запаљива ситуација”,додаје др Џонс и поручује: „Имамо грејс период од 120 дана у којем ће, надајмо се, бити пронађена нека врста компромиса”. (Америчка власт је одложила примену санкција за 120 дана, али је нагласила да након тог рока новог одлагања неће бити).
За то време, Кина разматра како да одговори. Са кинеске тачке гледишта, елементарна теорија намеће максималистички одговор с циљем наношења екстреме штете ионако већ ослабљеној америчкој економији.
Испитивање полупроводничких чиповима у Нанчангу (Xinhua)
Један кинески дневни лист на енглеском објавио је 17. маја следеће: „Поједини аналитичари верују да би контранапад против америчких компанија попут ,Квалкома’ и ,Епла’ могао да их подстакне да лобирају против америчких санкција за ,Хуавеј’, пошто је интерес тих компанија за кинеско тржиште повезан са њиховом способношћу да остварују одржив раст. На пример, 65 одсто укупних прихода ,Квалкома’ потиче из Кине, судећи по медијским извештајима из августа 2019. године.”
(Извор Нови Стандард)
