Naučnici su otkrili novu krvnu grupu „gvada negativna”, koju ima žena iz Francuske poreklom sa karipskog ostrva Gvadelupe. Ona je jedina poznata osoba na svetu sa ovom, sada već 48. krvnom grupom. Zahvaljujući napretku tehnologije, u budućnosti biti otkriveno novih krvnih grupa. Otkriće nove krvne grupe je zapravo bio prilično dugotrajni proces koji je zahtevao veliko angažovanje francuskih stručnjaka s obzirom da je trajao oko 14 godina.
„Smatramo da je kod zdravih ljudi krvna grupa nasleđena i za života nepromenjena karakteristika na crvenim krvnim zrncima, odnosno na eritrocitima. Zašto su one značajne? Zato što kad naš imunološki sistem dođe u kontakt sa stranom krvlju, što može da se desi ili putem transfuzije ili putem trudnoće, on bukvalno prepoznaje sve one krvne grupe koje mi sami nemamo kao nešto strano i stvara antitela na njih”, objašnjava dr Ivana Radović iz Instituta za transfuziju krvi Srbije.
Antitela pri trudnoći ili transfuziji mogu da uzrokuju određene neželjene reakcije i čak bolesti kod fetusa. Kod pomenute Francuskinje, od tri trudnoće, druga i treća su završile intauterinom smrću ploda, što je lekare upozorilo da antitelo koje ona ima verovatno veoma klinički značajno i da je potrebno da se otkrije na koju krvnu grupu je usmereno.
„Upravo to ispitivanje je bilo problematično, jer njeni eritrociti nisu bili kompatibilni čak ni sa braćom i sestrama. I onda su krenuli da ispituju eritrocite tzv. retkih fenotipa kojima nedostaju te krvne grupe koje su inače velike učestalosti u populaciji”, dodaje doktorka Radović. Međutim, njena antitela su reagovala bukvalno sa svima eritrocitima i tako se došlo do zaključka da se tim putem neće doći do rešenja, i zato su počeli da ispituju samo njena krvna zrca.
Doktorka Ivana Radović napominje da nisu sve novootkrivene krvne grupe podjednako značajne, ali njihov značaj se prvenstveno ogleda u mogućnosti pronalaženja kompatibilne krvi za transfuziju kada je pacijentu potrebna. „Sada kada je nova krvna grupa otkrivena, između ostalog i detaljno proučen gen koji dovodi do njene pojave, službe u transfuziji mogu da pretražuju doslovno hiljade i hiljade dobrovoljnih davalaca, da pronađu i onih nekoliko koji poseduju određene retke krvne grupe i onda se takve osobe uključuju u registre davalaca retkih krvnih grupa, baš kako bi u tom trenutku, kada takva krvna grupa zatreba, znali koga da kontaktiramo i obezbedimo”.
Gde se najviše javljaju retke krvne grupe? Krvna grupa ima veze sa etničkim poreklom osobe, jer se određene mutacije osnovnih krvnih grupa češće javljaju u određenim populacijama, tumači dr Radović: „Mi nismo toliko egzotični, ali recimo u našem radu pronalazili smo osobe veoma retkih, A krvnih grupa. Imali smo AE podgrupu. Imali smo osobu koja je parabombaj – odnosno ta osoba na površini svog erotrocita ima jako malo H krvne grupe, koja pošto nedostaje, onemogućava da se na eritrocit nakači A krvna grupa”.
(RTS)
