Novo istraživanje koje prenosi The Guardian upozorava da bi više od 500 ptičjih vrsta moglo izumreti do kraja stoleća, ako se hitno ne uvedu posebni programi zaštite. Ugrožene su vrste poput atlantske čigre, grlice i velike droplje, a naučnici ističu da nije reč samo o gubitku raznolikosti, već i o ozbiljnoj pretnji za stabilnost ekosistema širom sveta.
Studija Univerziteta u Redingu, objavljena u časopisu Nature Ecology and Evolution, analizirala je gotovo 10.000 vrsta ptica i koristila podatke IUCN-a (Međunarodne unije za očuvanje prirode) da bi izradila projekciju rizika. Ključni uzroci izumiranja su gubitak staništa, širenje i intenziviranje poljoprivrede, klimatske promene i krivolov. „Suočavamo se s krizom izumiranja ptica kakvu moderna povest još nije zableežila”, rekla je glavna autorka Keri Stjuart. „Više od 500 vrsta – to je trostruko više nego što je izumrlo u minulih 500 godina.”
Naučnici procenjuju da bi oko 250 ptičjih vrsta izumrlo i da sve pretnje odmah prestanu jer su već na rubu nestanka. Upravo zato naglašavaju da samo očuvanje okoline više nije dovoljno jer za najugroženije vrste potrebne su mere poput uzgoja u zatočeništvu, puštanja u prirodu i obnove staništa. „Neke ptice nećemo spasiti samo time što će prestati pretnje. Potrebni su posebni programi oporavka da bi preživele”, dodala je Stjuart.
Postoje dokazi da takvi programi mogu biti uspešni. Kalifornijski kondor, koji je 1987. izumro u divljini, obnovljen je kroz uzgoj u zatočeništvu – danas ih je oko 350 u prirodi. U Velikoj Britaniji plašljiva močvarna ptica bukavac izumrla je kao gniezdeća vrsta još u 19. veku, ali zahvaljujući obnovi močvara prošle godine je zabeleženo više od 280 mužjaka u sezoni parenja, tj. najviše u 200 godina.
Profesorka Manuela Gonzalez-Suarez, koautorka studije, naglašava da je potrebna kombinacija preventivnih i interventnih mera: „Zaustavljanje pretnji nije dovoljno. Čak za 250 do 350 vrsta biće potrebne dodatne mere zaštite da bi preživele idućih sto godina”. Najnoviji globalni izveštaj State of the Worldʼs Birds pokazuje da je gotovo 50 % svih ptičjih vrsta na svetu u opadanju. Među najvažnijim pretnjama navode se seča šuma, invazivne vrste, lov, klimatske promene i uništavanje prirodnih resursa.
Glavni naučnik organizacije BirdLife International, Stjuart Bakart, ističe da neće biti dovoljno samo štititi područja – potrebne su i konkretne akcije na terenu. „Ne postoji čarobno rešenje”, naglasio je. „Osim zaštite staništa, neke vrste potrebuju vrlo ciljana nastojanja, uzgoj u zatočeništvu, premeštanje populacija ili čak dodatno hranjenje da uopšte imale šanse za oporavak.” Zaključak istraživača je jasan: ako se globalno ne uvedu sistemske mere zaštite, gubici neće biti samo biološki, nego i funkcionalni jer ptice igraju ključnu ulogu u zdravlju planete.
(Ilustracija Shutterstock)
(Indeks)
