Између 1347. и 1351. усмртила је најмање 25 милиона људи и оставила дубоке друштвене и економске последице широм света. Невидљови узрочник се крио у тонама жиата бродовима довезеног из црноморских крајева, а свему је претходила ерупција непознатог вулкана.
Црна смрт, једна од најсмртоноснијих пандемија у људској повести која је избрисала готово половину европског становништва, можда је била подстакнута катаклизмичком вулканском ерупцијом, открива нова студија. Истраживачи су, проучавајући годове дрвећа, узорке леда са Антарктика и Гренланда и историјске записе, склопили мозаик који објашњава позадину ове трагедије, а своја открића су објавили у у часопису Communications Earth & Environment, пише CNN. Аутори студије верују да се велика ерупција догодила око 1345. године, отприлике две године пре избијања пандемије. Иако локација вулкана није позната, претпоставља се да је био у тропском појасу. Големи облак пепела замрачио је небо над Средоземљем, блокирајући сунчеву светлост на неколико година. То је довело до пада температуре и пропасти усева.
Суочени с несташицом, италијански градови-државе попут Венеције и Ђенове окренули су се хитном увозу житарица из црноморске области да прехране становништво. Но, бродови који су превозили жито носили су и смртоносног слепог путника – бактерију Yersinia pestis, узрочника куге. Патоген који потиче из популација дивљих глодара у средњој Азији тако је стигао у Европу и покренуо пандемију која ју је опустошила.
„Бактерија куге инфицира буве пацова, које траже своје омиљене домаћине а и друге глодаре. Након што ти домаћини угину од болести, буве се окрећу сисарима, укључујући људе”, појаснио је коаутор студије Мартин Баух, историчар Лајбницовог института за повест и културу источне Европе. „Буве пацова привлаче складишта житарица и могу преживети месецима на житној прашини као извору хране, што им је омогућило да издрже дуго путовање од Црног мора до Италије. Након приспећа у лучке градове житарице су прерасподељене у мања складишта или у трговане.”
Између 1347. и 1351. црна смрт усмртила је најмање 25 милиона људи и оставила дубоке друштвене и економске последице широм света. Иако се и раније знало да су бродови и трговина житом имали кључну улогу у ширењу црне смрти, нова студија је прва која сугерише да је вулканска ерупција била почетна домина у низу догађаја који су довели до пандемије. „Открио сам да се најизраженија глад у 13. и 14. столећу догодила управо у годинама које су непосредно претходиле црној смрти”, додао је Баух. „Зашто стиже тачно 1347. и 1348. године, барем у Италију, не можемо објаснити без глади изазване климом.
Баух је сарађивао са Улфом Бинтгеном, професором са Универзитета Kембриџ, који проучава годове дрвећа. „Говоримо о нечему што се догодило пре 800 година”, истакао је Бинтген. Годови дрвећа нуде реконструкцију климе високе резолуције – шири годови указују на повољне услове, а ужи на лоше, попут хладноће. Анализа је показала драстично погоршање климе управо у годинама након претпостављене ерупције. Бинтген је такође испитао податке из ледених језгара, где су пронађени скокови сумпора, што је јасан показатељ вулканске активности. „Ти докази су потпуно независни од дрвећа, а односе се на вулканску ерупцију”, нагласио је.
Вулканско порекло кризе помогло би да се објасни и једна од највећих загонетки црне смрти – зашто су неки делови Европе изгубили до 60% становништва, док су други остали готово нетакнути. „На пример, куга се није проширила на Рим или Милано”, подсетио је Баух. „То су велики градови, али били су окружени подручјима за гајење житарица, тако да нису морали увозити хитно као Венеција и Ђенова.” Ова хипотеза подупире идеју да је црна смрт била сложен догађај, условљен низом природних, друштвених и економских чинилаца. „Много се тога морало поклопити, а да је само једна чињеница изостала, пандемија се не би догодила”, закључио је Улф Бинтген.
(Илустрација Communications Earth & Environment)
(Индекс)
