MEĐU IZMEĐU

ROBOTI ZNAJU ZA MORAL

Pixabay

Kombinacija neuronske mreže, ogromnih banaka podataka i sposobnosti učenja omogućava oponašanje pojedinih ljudskih sposobnosti. Veštačka inteligencija se već koristi pri prepoznavanju slika i jezika, kao i za izvlačenje logičkih zaključaka, a naučnici sada pokušavaju da odu korak dalje i tome pridodaju i moralni izbor.

Nova studija je, naime, pokazala da neuronske mreže mogu biti obučene da, prilikom donošenja odluka, reprodukuju ljudski moralni kompas, uključujući etičke vrednosti i polne predrasude. Tim nemačkih naučnika je ubacio veliku količinu teksta u sistem veštačke inteligencije kako bi ga naučio da uoči odnose između različitih koncepata. Tu su se našli Biblija, Kuran, Knjiga Mormomabudistička učenja, ustavi 193 zemlje, knjige od 16. do 19. veka i Rojtersove vesti objavljene u periodu između 1987. i 2009. godine, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu „Granice veštačke inteligencije.

„Na to možete da gledate kao na učenje svetske mape. Ideja je da se dve reči nalaze blizu jedna druge na mapi ukoliko se često zajedno koriste. Tako da bi, recimo, ,ubiti’ i ,ubistvo’ bila dva susedna grada, a ,ljubav’ bi bio grad daleko od njih, pojasnio je koautor studije, dr Kidždem Turan.

Prevedeno u rečenice, kada bi postavili pitanje:Da li bi trebalo da izvršim ubistvo?, očekivali bismo da bi bliži odgovor bio „Ne, ne bi trebalo nego „Da, trebalo bi, naveo je Turan. Na taj način možemo postaviti bilo koje pitanje i na osnovu udaljenosti proračunati moralnu sklonost, odnosno razlikovanje onog što je dobro od lošeg, dodao je on.

Naučnici su utvrdili da je mašina u stanju da izvuče kontekst nekog postupka prilikom donošenja odluke. Po izvlačenju elemenata predrasuda iz baze podataka, mreža nazvana „Mašina za moralni izbor, ukazala je da je pogodnije „ubiti vreme nego „ubiti ljude ili da je prihvatljivije imati pištolj za lov na životinje, nego na ljude. Studija je pokazala i da su se moralne predrasude vremenom menjale, pa su se tako 1987. Godine brak i roditeljstvo našli među najpozitivnijim stvarima. Međutim, njihova vrednost beleži pad 2008-2009. godine, kada „odlazak na posao i u školu dobijaju na važnosti.

Takođe je ukazala i na prisustvo rodnog stereotipa u jeziku, pokazujući da su neka zanimanja više povezana sa ženama, a druga sa muškarcima. Sluškinja, konobarica i recepcionarka ustanovljene su kao „ženski poslovi, dok se preduzetnici, sudija i glumac povezuju više sa muškarcima.

(Izvor Sputnjik)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar