СЛИКЕ ОД ПЧЕЛИЊЕГ ВОСКА

Древни житељи Аустралије приказивали су људска тела, животиње и друге објекте (нпр. бумеранг) у пуној величини, стварајући тако уметност хиљадама година уназад.

 

Током истраживања спроведеног у Kарпентаријском заливу откривен је јединствен скуп сликарских мотива малих димензија који приказују антропоморфне елементе материјалне културе, трагове кенгура и разне геометријске облике. Неуобичајене величине и композиције, ови мотиви отворили су питање материјала који се користио у стваралачком процесу.

Ослонивши се на етнографске податке и археолошке експерименте, аутори претпостављају да су настали техником која није документована, а која је подразумевала коришћење минијатурних модела од пчелињег воска.

Резултати указују на то да су пчелињи восак и неке врсте лепљивих смола играли значајнију улогу него што се то првобитно мислило.

До открића научници су дошли изучавајући пећину Јилбилинџи у Националном парку Лимен, месту у ком традиционално живе Мара Абориџини. Ова окапина је претражена 2017. године и уочено је 17 минијатурних слика људи, животиња, бумеранга и других облика чије значење није сасвим јасно. Водећи аутор пројекта др Лијам Брејди тада је изјавио: „Пронашли смо највећу концентрацију оваквих слика у свету, желимо да знамо како су настале и шта би све могле да симболизују”.

Илустрација (Wikipedia)

Древни житељи Аустралије приказивали су људска тела, животиње и друге објекте (нпр. бумеранг) у пуној величини, стварајући тако уметност хиљадама година уназад. Међутим, новооткривене илустрације премале су да би се сврстале у типичне радове карактеристичне за абориџинско сликарство. Будући да су биле прилично ситне, немогуће је да су као шаблони коришћени стварни делови људског тела или животиње у природној величини. Тим који је спровео студију верује да су новооткривене шеме направљене уз помоћ нечега што се може лако обликовати и лепити за стене, на шта између осталог указују и заобљене ивице.

Ранијим антрополошким истраживањима у региону Северне Аустралије утврђено је да су деца обликовала пчелињи восак, формирајући на тај начин минијатурне предмете за игру.

Једина два позната примера оваквих минијатурних скица пећинског сликарства (оба приказују људске фигуре), откривена су у Новом Јужном Велсу и на острву Kисар у Индонезији. Ранијим антрополошким истраживањима у региону Северне Аустралије утврђено је да су деца обликовала пчелињи восак, формирајући на тај начин минијатурне предмете за игру. Осим тога, с обзиром на то да су многи од пронађених цртежа лоцирани на нижим стенама, постоји сумња да су древне илустрације еквивалент данашњем дечјем жврљању по зидовима.

У неким абориџинским групама, пчелињи восак имао је и обредни значај, па се често користио и у магијским ритуалима, а пронашао је примену и код поправке копља и харпуна – употребљавајући се уместо лепка. Стручњаци су поновили читав поступак, а затим покушали да пчелињи восак примене као грађу за шаблоне на каменим плочама. Они су најпре восак загревали и моделовали, затим га причвршћивали за стене и на крају, помоћу спреја, камен прскали белом бојом.

Овим путем су успели да створе пећинске слике сличне оригиналним примерцима из Јилбилинџија, преноси часопис Antiquity. „Оно што је овде важно јесте чињеница да нова сазнања отварају нову перспективу када је реч о аустралијској, али и светској пећинској уметности”, истиче др Брејди који проучава културу Абориџина више од 40 година. Брејди и остали истраживачи укључени у пројекат се надају да би ово откриће могло да буде само прво у низу када је ова област у питању.

(Извор ЦПН)