Novom studijom utvrđeno je da afrički slonovi u Keniji koriste najmanje 35 različitih biljnih vrsta za ublažavanje zdravstvenih tegoba, pri čemu lokalno stanovništvo za 25 biljaka od ranije zna da imaju lekovita svojstva. Ključna otkrića istraživanja objavljena su u naučnom časopisu Scientific Reports. Sprovedeno je u saradnji s lokalnim stanovništvom i čuvarima prirode u području planine Elgon u Keniji. Slonovi dugo zadivljuju naučnike specifičnim ponašanjem, što se odnosi i na ulaske u pećine i struganje stena kljovama da dođu do neophodnih minerala. Poslednja saznanja, međutim, ukazuju da ovi sisari imaju i složeno znanje o šumskoj apoteci, koje primenjuju i na svoje potomstvo, piše BBC.
Prema svedočanstvima lokalnih čuvara i starešina, slonovi pažljivo biraju određene biljke kada se ne osećaju dobro, a ženke ih pripremaju za svoje mladunce. Jedno od najzanimljivijih jeste svedočanstvo čuvara prirode koji je posmatrao majku kako priprema biljku Angurweet – lokalni lek za stomačne tegobe. Ona je žvakala listove i korenje dok ne dobije glatku smesu, mešala je sa svojim mlekom i davala mladunčetu, koje bi nakon žvakanja ispljunulo čvrste ostatke. Iako dr Majkl Hafman, primatolog sa Univerziteta u Nagasakiju, napominje da su potrebni dodatni terenski dokazi da se sa sigurnošću potvrdi da slonovi ciljano izvode ovakve tretmane, naučnici su već opremili lokalne stručnjake kamerama zabeleže ovo ponašanje na terenu.
Istraživači istovremeno analiziraju hemijski sastav biljaka koje slonovi koriste da otkriju potencijalno nove lekove. „Lokalno znanje dalo nam je mapu. Sada želimo da pratimo slonove i ispitamo biraju li specifične biljke u određenim zdravstvenim stanjima i imaju li one odgovarajuće biološko đelovanje”, izjavio je dr Fabijen Šulc Instituta za tropsku medicinu „Bernhard Noht” u Hamburgu. Pomenutim istraživanjem se otvara i važno pitanje zaštite životne sredine. Jedna od vodećih autorki studije, dr Elodi Frejman sa Univerziteta Braun u SAD, upozorila je da se i životinje i ljudi uništavanjem šumskih staništa lišavaju prirodnih lekova potrebnih za opstanak.
„Ovo pokazuje koliko su naši lekovi isprepleteni sa životinjskim svetom. Mnogi koje kupujemo u apotekama potiču iz drveća, algi, gljiva ili koralnih grebena. Zaštita šuma i očuvanje prirodnih apoteka višestruko je korisna, dok ne otkrijemo nove prirodne proizvode koji bi nas mogli spasiti u budućnosti”, ukazala je Frejman. Samolečenje kod životinja nije novina u nauci. Najraniji zapisi o slonovima koji se sami leče datiraju još iz trećeg stoleća, kada je rimski autor Klaudius Elijan opisao ranjenog slona koji se oporavio pošto je jeo cvetove i ulje maslinovog drveta. Danas je poznato da se od bolesti sami leče i komarci, pčele, voćne mušice i čovekoliki majmuni u Africi i Aziji.
(Ilustracija Shutterstock)
(Kliks)
