Fizičari sa uglednog američkog Univerziteta MIT predložili su koncept za izradu uređaja koji zvuči kao da je stigao iz naučne fantastike – neutrinskog lasera. Takva bi sprava mogla da revolucioniše ljudsko razumevanje svemira i pomogne u rešavanju nekih od najvećih kosmičkih misterija, piše Science Alert. Neutrini su najbrojnije čestice s masom u svemiru, ali zbog svoje izuzetno slabe interakcije s materijom zaradili su nadimak čestice duhovi. Iako milijarde neutrina svake sekunde prolaze kroz naša tela, gotovo ih je nemoguće detektovati i proučavati, što predstavlja ogroman izazov za naučnike.
Da bi doskočili tome, fizičari sa MIT i Univerziteta u Teksasu osmislili su koncept koji bi ove neuhvatljive čestice mogao usmeriti u koncentrisani zrak. Ideja je ohladiti oblak atoma rubidijuma-83 na temperaturu nižu od one u međuzvezdanom prostoru. Na tako ekstremnoj hladnoći atomi bi se počeli ponašati kao jedno kvantno telo, stvarajući stanje materije poznato kao Boze-Ajnštajnov kondenzat. Rubidijum-83 je radioaktivan i pri raspadu proizvodi neutrine. U normalnim okolnostima atomi se raspadaju nasumično, odašiljući neutrine u svim smerovima.
Međutim, u stanju Boze-Ajnštajnovog kondenzata njihovo ponašanje, uključujući i raspad, postaje sinkronizovano. Slično kao što konvencionalni laser usmerava fotone u urednu liniju, ovaj bi proces stvorio snažan, usmereni zrak neutrina. Današnji eksperimenti za detekciju neutrina oslanjaju se na goleme podzemne detektore ispunjene vodom ili ledom, gde naučnici strpljivo čekaju retke sudare neutrina sa atomskim jezgrima. Mogućnost stvaranja usmerenog zraka drastično bi povećala šanse za detekciju i omogućila preciznija istraživanja.
Pouzdanije proučavanje neutrina moglo bi pomoći da odgovorimo na neka od temeljnih pitanja fizike, poput prirode tamne tvari ili zašto u svemiru ima znatno više materije nego antimaterije. Uz to, budući da neutrina prolaze kroz materiju gotovo bez otpora, mogli bi se koristiti za komunikaciju koja prodire kroz prepreke, čak i kroz celu planetu.
Naravno, prvi korak je dokazati da je izrada ovakvog lasera uopšte moguća. „Ako se pokaže da to možemo demonstrirati u laboratoriji, onda ljudi mogu razmišljati o tome: Možemo li ovo koristiti kao detektor neutrina? Ili novi oblik komunikacije? Tada zabava zaista počinje”, izjavio je Žozep Formađo, fizičar sa MIT. Istraživanje je objavljeno u časopisu Phyisical Review Letters.
(Ilustracija AI)
(Indeks)
