За разлику од праве звезде, у центру нема нуклеарне фузије. Уместо тога, црна рупа загрева гасни омотач, стварајући изглед изузетно сличан правој звезди.
У лето 2022. године, само неколико недеља након што је свемирски телескоп James Webb (ЈWСТ) почео са радом, астрономи су приметили нешто неочекивано и прилично чудно: ситне црвене тачке разбацане по небу које никада раније нису виђене. Изгледале су изузетно компактно и црвено, емитујући светлост првенствено у средњем инфрацрвеном спектру. На овим таласним дужинама, свемирски телескоп Hubble их није могао детектовати, а ЈWSТ је савршено дизајниран за ту сврху.
Тачке су се показале као невероватно удаљене, са светлошћу која је путовала 12 милијарди година до нас, што значи да их видимо онаквима какве су постојале само 1,8 милијарди година након Великог праска. Овде све постаје заиста чудно: ако су ово галаксије, биле су немогуће масивне за тако рани период у историји универзума.
Општи консензус научне заједнице био је да су то галаксије богате звездама које садрже стотине милијарди соларних маса, спаковане у сићушне запремине. Да бисмо то ставили у перспективу, ако би се наш Соларни систем налазио у коцки широкој једну светлосну годину, садржао би само наше Сунце. Ове предложене галаксије би спаковале неколико стотина хиљада звезда у исти простор! „Ноћно небо такве галаксије било би заслепљујуће светло. Ако се ово тумачење одржи, то имплицира да су се звезде формирале кроз изванредне процесе који никада раније нису примећени”, каже Бингјие Ванг са Државног универзитета Пенсилванија. Такве масивне ране галаксије довеле су у питање тренутни модел универзума и његову еволуцију, постављајући питање да ли теорије уопште могу објаснити њихово постојање.
Прекретница је дошла са црвеном тачком откривеним у јулу 2024. године у истраживању RUBIES, које је водила Ана де Граф из Института Макс Планк за астрономију. Назвали су је Литица (The Cliff) по најистакнутијој карактеристици у спектру, која се појављује као стрми пораст ултраљубичасте светлости растегнуте у блиски инфрацрвени спектар услед ширења простора. Литица се показала као екстремни пример малих црвених тачака, што ју је учинило савршеним случајемза тестирање.
Али када су истраживачи покушали да примене постојеће моделе, масивној галаксији која формира звезде или црној рупи обавијеној космичком прашином, подаци су изгледали као да су у супротности са свима. То је довело до новог модела названог звезде црне рупе, где је супермасивна црна рупа окружена акреционим диском, а уграђена у дебели, турбулентни омотач водониковог гаса. За разлику од праве звезде, у центру нема нуклеарне фузије. Уместо тога, црна рупа загрева гасни омотач, стварајући изглед изузетно сличан правој звезди. Модел није савршен и потребно је још проучавања, али много боље описује податке од било којег другог.
За Литицу централна звезда црне рупе би доминирала сјајем, док би друге мале црвене тачке могле показати мешавину светлости и од звезде црне рупе и од околног материјала. Ово откриће представља велики корак напред у могућности објашњења необичног спектра Литице. Међутим, многа питања и даље остају…
Kако се такве појаве формирају? Kако се гасни омотач одржава када црна рупа непрестано усисава околни материјал? Kако настају друге спектралне карактеристике? Иако обећавајуће, ово истраживање захтева још доказа за потврду. Тим Де Граф већ има одобрење за накнадна посматрања малих црвених тачака помоћу телескопа JWST заказана за следећу годину, што би требало да помогне у одређивању да ли звезде црне рупе заиста објашњавају ове мистериозне тачке.
(Илустрација: Црна рупа са околним акреционим диском. Околни омотач турбулентног гаса чини ово звездом црне рупе/ MPIA/HdA/T. Müller/A. de Graaff)
(Астрономски магазин)
