Иако се већина савремених историчара слаже да је Исус из Назарета био стварна личност, археолошки докази о његовом животу и смрти изузетно су ретки. Сада су италијански археолози испод цркве Светог гроба у Јерусалиму открили остатке гроба који се поклапају с библијским описима Исусовог укопа. Хришћани вековима верују да је управо на том месту, у хришћанској четврти јерусалимског Старог града, Исус разапет, покопан и ускрснуо, пише Еuronews. Прву цркву на том месту дао је да се сагради римски цар Kонстантин Велики, а освећена је 335. године. Грађевина је кроз повест више пута уништена и обнављана, а највећу штету претрпела је 1009. за време фатимидског калифа Ал-Хакима. Након што су крсташи освојили Јерусалим 1099, уследиле су опсежне промнее које су обликовале данашњи изглед базилике. Будући да управљање црквом дели неколико кршћанских деноминација, столећима су било какви захвати били готово немогући. Тек недавно постигнут је договор који је омогућио почетак обнове 2016. године, прве после више од два века.
Свеобухватна обнова црквеног пода, планирана за 2022. годину, с напретком радова прерасла је у опсежно археолошко истраживање. Испод данашње грађевине су откривени трагови напуштеног каменолома, остаци пољопривредних парцела, врт и гробнице уклесане у стену. Открића су значајна јер се поклапају с новозаветним записима. У Јеванђељу по Јовану помиње се врт на месту распећа, док Посланица Јеврејима наводи да је Исус погубљен ван градских зидина, што одговара локацији налазишта. Главна археолошкиња Франческа Романа Стасола са Универзитета Ла Сапиенца у Риму објашњава да налази упућују на постојање гробног крајолика. Према њеним ријечима, ископавања указују да се између Голготе, познате и као Kалварија, и гроба некада простирало обрађивано земљиште. Археолози су пронашли и трагове маслина и винове лозе који потичу отприлике из 33. године, раздобља у којем се датира Исусова смрт. Стасола истиче да гробнице уклесане у стену, такође, потврђују да је реч о старијем месту за сахрањивање. Тај детаљ се подудара са описима из јеванђеља по Матеју, Марку и Луки, где се Исусов гроб описује као комора усечена у стену.
Нови налази, ипак, не представљају научни доказ да је Исус покопан баш на овом месту. Не постоји натпис који би то потврдио, а не може се ни утврдити да ли је пронађена гробна комора била некоришћена или је припадала Јосипу из Ариматеје, који је према јеванђељима положио Исуса у свој нови гроб. Уз то, остаци биљака још се не могу с потпуном прецизношћу датирати у тачно време распећа. Иако ископавања не дају коначан одговор на питање о локацији Исусовог гроба, она потврђују да место које хришћани поштују столећима има географске и археолошке карактеристике које одговарају описима из Новог завета.
(Илустрација ЕPА)
(Индекс)
