Лама Фифи која пасе на Универзитету у Редингу ни не слути да је део важног истраживања, за које научници мисле да би могло да преокрене борбу са корона вирусом.
Истраживачи из британског Института Розалин Френклин при Универзитету у Редингу проучавају Фифина антитела, у покушају да развију имунотерапију за корона вирус. Студија подразумева вештачку производњу антитела каква има лама, која су релативно мала и много једноставнија по структури него антитела која се стварају код људи.
Директор Института Розалин Френклин, професор Џејмс Нејсмит који је на челу научног тима, каже да је техника коју научници промењују слична покушају нарезивања кључа за браву. „Антитела ламе су кључ који се не одговара брави у потпуности – може да прође кроз браву, али не може да је откључа”, каже овај научник. „Због тога на основу овог кључа покушавамо да нарежемо онај који би одговарао људима.”
Антитела су одговор имуног система који се стално прилагођава новим претњама и представљају молекуле који неутралишу вирусе и бактерије који нападају организам. „Ако се поново заразите”, објашњава професор Најсмит, „ваша антитела проналазе вирус и уништавају га”. Тепарија антителима јача имуни систем оболеле особе тако што убацује антитела која су већ спремна на борбу против вируса. Постоје недвосмислени докази да крв са антителима, узета од људи који су прележали корона вирус, даје добре резултате у терапији.
Међутим, антитела направљена по узору на ламе омогућила би лабораторијску производњу одговарајућих антитела. Део антитела ламе, направљен у лабораторији, назива се нанотело, објашњава професор Нејсмит. „Лабораторијски производимо нанотела која убијају корона вирус изузетно ефикасно, боље него било који други метод који нам је познат”, додаје научник. „Она потпуно неутралишу вирус.” Нанотела уништавају вирус тако што се каче на специфичан протеин који се налази на круници, ван капсуле вируса. На тај начин, вирус је демобилисан и не може да се закачи за људске ћелије.
„У суштини, у лабораторији рекреирано услове у каквим би се антитела и вирус нашли у људском организму”, додаје професор Нејсмит. „Такође, овакве услове можемо да створимо врло брзо, па ако се вирус изненада буде променио, ми ћемо моћи да направимо одговарајућа нанотела у лабораторији.” Научници планирају да започну испитивања на животињама овог лета, да би пре краја године могли да уђу у клиничка испитивања.
(Извор Данас)
