Истраживачи су помоћу напредне ласерске технологије открили стотине древних земљаних грађевина у Амазонији, рушећи мит о нетакнутој прашуми и потврђујући постојање напредне цивилизације која је бројала милионе становника. Најновија археолошка открића у региону који обухвата јужни део бразилске државе Амазонас и делове Акреа, донела су потпуно нови поглед на претколумбовску историју највеће тропске шуме на свету. Научници су идентификовали огромне монументалне конструкције, невидљиве са земље, које је изградила цивилизација позната као Аквири. Грађене хиљадама година уназад у областима удаљеним од великих река, указују на ниво друштвене организације који је изненадио стручњаке. „Овај народ је правио монументалну геометрију у Амазонији у исто време када је Питагора развијао своју теорему у Грчкој”, истакао је палеонтолог Алсеу Ранзи, председник Института Геоглифос из Амазоније и један од аутора недавне студије. Открића о геоглифима, огромним структурама ископаним у земљи, представљена су у раду објављеном у престижном часопису Nature.
Истраживање је окупило међународни тим научника са из Финске, Шпаније и Бразила, а кључну улогу у мапирању до сада непознатих грађевина одиграла је технологија позната као LiDar (Light Detection and Ranging), која користи ласере за мерење растојања и израду тродимензионалних мапа терена. Детаљно је прегледана површину од 4.400 квадратних километара. Резултати су били запањујући, јер су препознате 432 земљане структуре, од којих 396 никада раније нису. Ови геоглифи, повезани са цивилизацијом Аквири, грађени су у раздобљу од 600. године пре нове ере до 850. године нове ере. Научници процењују да је територија коју је цивилизација заузимала износила око 183.000 квадратних километара,а да је на врхунцу – од 100. и 300. године нове ере, имала око три милиона житеља. Монументалност грађеина сведочи да су владали изузетним инжењерским вештинама и познавањем геометрије. Већину чине огромни ровови различитих величина и облика, укључујући савршене кругове и квадрате. „Постоје ровови широки до 15 метара и дубоки пет”, објаснио је Ранзи.
Пошто на том подручју нема камена, истраживачи претпостављају да су градитељи користили дрво и корпе за пренос земље. Изградња огромних здања захтевала је велику радну снагу, поделу задатака и ваљано познавање математике. Невољу за археологе представља чињеница да је органски материјал у влажној прашуми одавно нестао, остављајући само обрисе у рељефу. Иако су првобитне претпоставке упућивале да су грађевине служиле за одбрану, данас се сматра да су имале церемонијалне и политичке улоге. Скривене испод крошњи коришћене су за пријем гостију, доношење политичких одлука, верске обреде и светковине.
Мапирана је задивљујућа мрежа од 350 путева који их повезују, доказујући да то нису биле изоловане грађевине. Путеви су се ширили приближавајући се важним центрима – од уских стаза до саобраћајница са више трака. Уз све то, цивилизација Аквири је веома поштовала природу, крчећи само онолико шуме колико је било неопходно за гајење кукуруза, бундеве и маниоке. Око 850. године нове ере, градња је изненада престала. Научници претпостављају да је узрок могла бити глобална еколошка криза, повлачећи паралелу с падом цивилизације Маја у Средњој Америци који се догодио у истом периоду.
(Илустрација ARXAIꓥOГIA)
(РТС)
