Звезде и небо заклонио је велики облак сумпором богатих честица у стратосфери, које су се временом спустиле на тло.
Замислите ноћно небо без светле лопте водиље коју називамо месецом. Сада замислите да то траје месецима, па можда и годинама. То се и десило пре мало више од 900 година, а научници сада знају и ко је кривац. Чудни природни феномен десио се 1110. године, а нова студија стручњака са Универзитета у Женеви закључила је да је комбинација вулканског пепела, сумпора и хладног времена довела до нестанка месеца са неба.
Земљина атмосфера претрпела је тада велику промену – звезде и небо заклонио је велики облак сумпором богатих честица у стратосфери, које су се временом спустиле на тло. Ледене површине широм света чувају ове доказе током изузетно великих временских периода, што може да помогне научницима да одреде приближно тачне датуме, зависно од слоја у леда у којем су пронађене честице.
Иако је већ потврђено да се месечев нестанак заиста десио, различите теорије су предлагане. Једна научна студија закључила је да је ерупција исландског вулкана Хекла 1104. године довела до вишемесечног заклањања Земљиног сателита. Међутим, новије истраживање утврдило је да претходно проучавање гренландског леда Greenland Ice Core Chronology 2005 показује погрешне датуме неких догађаја.
„Спектакуларни атмосферски оптички феномени повезани са вулканским аеросолима на великим висинама су такође привукли пажњу хроничара из тих времена”, наводи се у новој студији. Открили су да се још једна вулканска ерупција десила, и то 1108. године, када је јапански вулкан Асама прорадио и месецима избацивао велику количину материјала у атмосферу. Ерупција Асаме из 1108. била је много већа од оне из 1783. године која је усмртила више од 1.400 људи. У једном дневнику из тог периода се наводи: „Ватра се јавила на врху вулкана, а дебео слој пепела прекрио је вртове и поља, толико да пиринач није могао да расте. Никада до сада ништа слично нисмо видели.”
(Извор РТС)
