Neuronaučnici su utvrdili da alkohol ne deluje samo na neurone, već i na ćelije mozga koje učestvuju u održavanju imuniteta. Eksperimenti na miševima pokazali su da ih podstiče da razgrađuju vanćelijsku strukturnu mrežu koja pruža potporu moždanim ćelijama i pomaže u održavanju stabilne komunikacije među neuronima. Poznato je da alkohol znatno utiče na rad mozga, a istraživanja pokazuju da čak i male količine mogu da ga oštete.
Međutim, pitanje kako alkohol izaziva oštećenja na ćelijama i dalje je predmet naučnih istraživanja. Nova studija otkrila je da ne deluje samo na neurone, već i na imune ćelije mozga poznate kao mikroglija. „Godinama su se učinci alkohola na mozak uglavnom posmatrali kroz neurone, i to s dobrim razlogom: on deluje direktno na receptore”, kaže neuronaučnik Dimitrios Davalos iz klinike Klivlend, jedan od vodećih autora studije i dodaje: „Praćenjem mikroglije u realnom vremenu videli smo da ove ćelije ne reaguju samo na oštećenja, one neposredno doprinose štetnim promenama koje alkohol izaziva u mozgu”. Mikroglija je sastavni deo imunog sistema mozga. Te specijalizovane ćelije neprekidno nadgledaju stanje moždanog tkiva, otkrivaju moguće pretnje, uklanjaju mrtve ćelije i oštećeno tkivo i učestvuju u uklanjanju suvišnih veza među neuronima.
Istraživači su koristili miševe izložene velikim količinama alkohola. U eksperimentima su dobijali etanol oralnim putem, foze su ponovljane danima. Koristili su dvofotonsku mikroskopiju i druge tehnike snimanja za praćenje. Rezultati su pokazali da su se oblik i rad mikroglija znatno promenili već približno sat vremena nakon opijanja, pre nego što je nastupio vrhunac. Produžeci koji se šire iz tela ovih ćelija postali su malobrojniji i kraći, a smanjivala se i površina koju su mogle da nadgledaju. Promene su bile izraženije posle ponovljenog izlaganja alkoholu.
Uočili su, takođe, da mikroglija oštećuje vanćelijsku mrežu strukturnih molekula koja podržava moždane ćelije i pomaže održavanje stabilne komunikacije među neuronima. Kod miševa kojima je davan alkohol mikroglija je počela da zahvata i razgrađuje delove ove mreže, čime ju je narušavala. Prema tumačenju, taj proces dovodi do gubitka sinaptičkih veza, što doprinosi poremećajima u funkcionisanju neurona, a moguće je da učestvuje i u nastanku nekih sedativnih delovanja alkohola.
U posebnom eksperimentu koristili su genetski izmenjene miševe kod kojih su onemogućili delovanje proteina MiD88 u mikrogliji. On ima važnu ulogu u uključivanju imunskog odgovora. Kod životinja sa utišanim genom za MiD88 delovanje alkohola izazvalo je znatno manje oštećenje neurona, manje izraženih promena oblika i ponašanja mikroglije i slabije sedativno dejstvo. U odvojenim ispitivanjima, istraživači su kod ovih miševa pomoću enzima razgradili vanćelijsku mrežu. Kada su životinje potom izložene alkoholu, ponovo su se javili gubitak sinaptičkih veza, poremećaji motoričkih sposobnosti i sedativno dejstvo.
Prema istraživačima, navedeni ishod ukazuje na to da narušavanje vanćelijske mreže nije samo posledica alkohola već i jedan od ključnih procesa koji neposredno doprinose štetnim uticajima na mozak. Istraživači su, inače, analizirali i moždano tkivo šest preminulih osoba s poremećajem upotrebe alkohola. U poređenju s kontrolnim uzorcima, opaženi su znaci narušavanja vanćelijske mreže. Rečeni nalaz ukazuje na mogućnost da se sličan oblik oštećenja mozga, podstaknut mikroglijama, pojavljuje i kod ljudi koji prekomerno unose alkohol. Ipak, rezultati analize malog broja ljudskih uzoraka sami po sebi ne mogu da potvrde da se isti mehanizam odvija na isti način kod ljudi kao kod miševa. Nalazi bi mogli da pomognu da se osmisle novi načini sprečavanja ili ograničavanja oštećenja mozga uzrokovanih alkoholom. Protein MiD88 predstavlja jednu od mogućih meta za buduća istraživanja, čije je onemogućavanje kod miševa bilo povezano sa smanjenjem oštećenja.
Istraživači smatraju da bi taj mehanizam mogao da bude važan i za razumevanje dejstva drugih supstanci, a i nekih neuroloških oboljenja. „Otkrili smo specifičan neuroimunski put koji alkohol aktivira, a moguće je da i druge supstance mogu da pokrenu isti postupak. Moja laboratorija istražuje kako možemo da delujemo na mikrogliju ili zaštitimo vanćelijsku mrežu mozga da bismo sprečili ili ograničili oštećenja izazvana psihoaktivnim supstancama, a možda i drugim neurološkim oboljenjima”, naglašava Davalos. Rezultati istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu Immunity.
(RTS)
