Previše alkohola je štetno, novo istraživanje otkriva da čak i male količine mogu oštetiti mozak. Američki naučnici povezali su veći unos sa smanjenom perfuzijom ili protokom krvi u mozgu i s tanjom moždanom korom, delom mozga u kojem se odvija većina viših misaonih procesa. Ovi znaci, važno je napomenuti, pronađeni su kod ljudi koji su pili u preporučenim granicama, piše Science Alert. Reč je o muškarcima koji su konzumirali 60 ili manje pića mesečno i ženama koje su pile 30 ili manje pića mesečno. Pritom jedno piće sadrži oko 14 grama čistog etanola, što otprilike odgovara boci piva, čaši vina ili jednoj čašici žestokog pića. Zadržavanje ispod ovih količina dugo je bila preporuka, iako najnovije američke prehrambene smernice više ne navode sigurnu dnevnu gornju granicu.
Naučnici su otkrili i korelaciju između konzumacije alkohola, životnog doba i merenja protoka krvi i debljine spoljnog sloja mozga. Nalazi upućuju na to da se učinci čak i povremenog pijenja vremenom gomilaju. „Konzumacija alkohola koja se smatra niskorizičnom može imati posledice za stanje kortikalnog tkiva, osobito s napredovanjem životnog doba. Ovi rezultati mogli bi uticati na trenutne strategije smanjenja štete i javne zdravstvene smernice o konzumaciji alkohola”, navode istraživači u svojem naučnom radu.
Studija je obuhvatila 45 zdravih odraslih osoba od 22 do 70 godina, bez istorije poremećaja povezanih s alkoholom ili prekomernog pijenja u poslednjih godinu dana. Učesnici su odgovarali na pitanja o svojim navikama pijenja protekle godine, minule tri godine i tokom celog života. Prosečna konzumacija među svima iznosila je 21 piće mesečno u toku života, s rasponom od 1 do 54 pića mesečno. Podaci odgovora zatim su upoređeni sa snimcima magnetske rezonancije kojima su mereni zapremina i debljina moždane kore, i s merenjima perfuzije mozga, koja su bila dostupna za 27 ispitanika. Važno je napomenuti da su testiranja sprovedena samo jednom, jer učesnici nisu praćeni u dužem vremenskom razdoblju.
Iako je debljina moždane kore bila povezana sa količinom konzumacije alkohola, povezanost je bila jača s perfuzijom mozga. To ukazuje da alkohol možda ima veći uticaj na protok krvi, što zauzvrat povećava rizik od oštećenja moždanog tkiva. Kao i u ostatku tela, dobra cirkulacija u mozgu ključna je za dopremu kiseonika i hranljivih materija i za uklanjanje otpadnih produkata. „Zajedno gledano, nalazi bi mogli odražavati kumulativne učinke niskog iznosa konzumacije alkohola u životu, koji u interakciji sa starenjem podstiču pojačano smanjenje prokrvljenosti i debljine moždane kore”, pišu istraživači.
Iako se ova studija ne bavi uzrocima uočene povezanosti, naučnici pretpostavljaju da je oksidativni stres – biološko trošenje kojem alkohol može pridoneti – verovatno jedan od ključnih činilaca. Potrebno je uzeti u obzir i određena ograničenja studije. Ona ne dokazuje neposrednu uzročno-posledičnu vezu, delom i zato što beleži samo jedno vremensko razdoblje. Takođe, navike pijenja su ispitanici sami prijavljivali, pa podaci možda nisu sasvim tačni, a faktori poput ishrane i telesnih vežbi nisu uzeti u obzir. Uprkos tim ograničenjima, radi se o značajnim nalazima koji se uklapaju u rastući broj zdravstvenih istraživanja koja dovode u pitanje postojanje sigurne granice pijenja. U skladu s tim najnovije službene američke prehrambene smernice, ažurirane ranije ove godine ne navode određenu količinu konzumacije alkohola ispod koje bi se trebalo ostati. Umesto toga, savetuju da se za bolje celokupno zdravlje konzumira manje alkohola.
(AI ilustracija)
(Indeks)
