Sada su naučnici sigurniji da razumeju kako opisani kosmički procesi funkcionišu i da su merni instrumenti precizni. Kosmička kriza je izbegnuta, a Standardni kosmološki model je preživeo još jedan veliki test. Ipak, rešavanje ove drame donosi i jednu poniznu istinu. Potvrdilo se da se svemir širi sve brže, ali i dalje se ne zna zašto.
Zamislite da posmatrate tkaninu prostor-vremena kako se rasteže poput balona koji neko neprestano naduvava. Decenijama smo verovali da se razume ovaj proces, ali nauka je polje u kojem nijedna istina nije apsolutna bez stalnog preispitivanja. Da li se prostranstvo u kojem živimo polako smiruje ili se galaksije od nas udaljavaju sve brže, gonjene nekom nevidljivom silom? U avgustu ove godine međunarodni tim astrofizičara, uključujući dobitnike Nobelove nagrade, objavio je sveobuhvatnu analizu koja rešava veliku kosmičku dramu. Ovaj naučni rad, objavljen kao direktan odgovor na kontroverzne tvrdnje iz prethodne godine, definitivno potvrđuje: kosmička ekspanzija i dalje ubrzava.
Da bi se razumelo kako se uopšte meri prostranstvo univerzuma, moraju se upoznati supernove tipa Ia. U astrofizici ih nazivaju standardnim svećama. Zamislite da znate tačnu snagu jedne sijalice – ako vidite koliko je njena svetlost slaba u daljini, možete precizno izračunati koliko je daleko. Ove eksplozije belih patuljaka uvek dostižu sličan maksimalni sjaj, što naučnicima omogućava da ih koriste kao kosmičke lenjire. Upravo su profesori Adam Ris (Adan Riess), Brajan Šmit (Brian Schmidt) Brian i Sol Perlmuter (Saul Perlmutter) 2011. godine dobili Nobelovu nagradu jer su, posmatrajući ove supernove, otkrili neverovatnu istinu: svemir se ne širi konstantno, već se to širenje ubrzava. Za ubrzanje odgovorna je tamna energija, misteriozna sila koja prožima prazan prostor i deluje kao nevidljiva ruka koja gura materiju suprotno od gravitacije. Da li tamna energija slabi?
Naučni svet je bio ozbiljno uzdrman prošle godine kada je tim istraživača iz Južne Koreje objavio studiju koja je direktno ugrozila Standardni kosmološki model. Njihova tvrdnja bila je radikalna: sugerisali su da tamna energija možda slabi tokom vremena i da se širenje svemira zapravo usporava. Tvrdili su da supernove tipa Ia nisu standardne onoliko koliko se mislilo i da njihov sjaj zavisi od starosti svemira. Ukoliko bi to bilo tačno, merenja udaljenosti bila bi pogrešna, a zaključak o ubrzanom širenju – samo jedna velika optička varka. Gde je prethodna studija pogrešila? Tim predvođen dr Filom Vajzmenom (Phil Wiseman) sa Univerziteta u Sautemptonu sproveo je rigoroznu istragu, a rezultati su objavljeni u prestižnom časopisu Monthly Notices of Royal Astronomical Society. Naučnici su identifikovali dva ključna tehnička propusta u južnokorejskoj analizi:
- Starost zvezda naspram starosti galaksija: Prethodna studija je napravila grešku tretirajući starost cele galaksije kao starost same zvezde koja je eksplodirala. To je problematično jer u staroj galaksiji i dalje može postojati mlada zvezda. Korišćenje pogrešne starosti menja hemijsku sliku (metalna svojstva) eksplozije, što dovodi do pogrešnog proračuna sjaja.
- Masa galaksija domaćina i buka u podacima: Istraživači su utvrdili da prethodna studija nije pravilno uračunala masu galaksija u kojima se supernove nalaze. U modernoj kosmologiji masa galaksije je ključna za kalibraciju – proces uklanjanja šuma (poput gravitacionih efekata ili prašine koja crveni svetlost) da se dobije čist signal o brzini širenja.
Kada su ovi činioci pravilno uzeti u obzir, podaci su ponovo pokazali jasnu sliku: dokazi za ubrzano širenje svemira su čvršći nego ikada. Ova debata, dakle, nije bila uzaludna. Kako je istakao profesor Adam Ris, „ekstremne tvrdnje zahtevaju naročito pažljivo testiranje”. Iako se pretpostavka o usporavanju pokazala netačnom, ona je naterala naučnike da odu korak unazad. Profesor Mark Salivan (Mark Sullivan) objasnio je da je ovo suština progresa – preispitivanje utvrđenih ideja otvara nove puteve u razumevanju same astrofizike eksplozija. Dr Brodi Popović (Brodie Popovic) je dodao da je to bila dragocena prilika da se provere sve bazične pretpostavke. Rezultat? Sada su naučnici sigurniji da razumeju kako opisani kosmički procesi funkcionišu i da su merni instrumenti precizni.
Kosmička kriza je izbegnuta, a Standardni kosmološki model je preživeo još jedan veliki test. Ipak, rešavanje ove drame donosi i jednu poniznu istinu. Potvrdilo se da se svemir širi sve brže, ali i dalje se ne zna zašto. Tamna energija ostaje najveća zagonetka moderne nauke – nevidljiva sila koja kroji sudbinu svekolike materije.
(Astronomski magazin)
