Резултати су показали да се IQ повећавао до средине деведестих, након чега је почео опадати. Аутори студије објављене у PNAS-у закључили су да се пад не може објаснити генетским променама, већ чиниоцимa околине и васпитања
Готово у целом 20. веку научници су бележили доследан раст на тестовима интелигенције, што је феномен познат као Флинов ефекат. Просечан IQ растао је отприлике три бода по деценији, а то се тумачило побољшањима у исхрани, образовању, здравству и стимулације околине.
Но, тај тренд више није једнозначан. Последњих неколико десетлећа све је више показатеља да се Флинов ефекат зауставио, а у неким деловима света чак је негативан. Једна од најдетаљнијих студија спроведена је у Норвешкој, где су истраживачи анализирали податке више од 730.000 мушкараца који су служили војску од седамдесетих година прошлог века до 2009. Резултати су показали да се IQ повећавао до средине деведестих, након чега је почео опадати. Аутори студије објављене у PNAS-у закључили су да се пад не може објаснити генетским променама, већ чиниоцимa околине и васпитања.
Слични трендови су и у другим земљама попут Данске, Финске, Француске и Уједињеног Kраљевства. Студија објављена у часопису Intelligence показала је да је од деведестих наовамо дошло до пада резултата тестова интелигенције у различитим когнитивним подручјима.
Још један извор који потврђује ову тенденцију су PISA тестови које спроводи OECD сваке три године међу 15-годишњацима широм света. Најновији циклус из 2022. показао је пад у математици, читању и науциу бројним развијеним земљама, укључујући Немачку, Француску, Исланд и Словенију. Пад се повезује с више чинилаца – од утицаја пандемије на губитке у настави до дугорочних образовних реформи које су, како се чини, истиснуле систематично размишљање и анализу у корист флексибилнијих, али и плићих облика учења.
Сличне трендове бележе и амерички SAT и ACT тестови, и војна тестирања. У најновијем извештају Министарства одбране наводи се смањење удела кандидата који задовољавају основне когнитивне критеријуме за служење у оружаним снагама.
Чиниоци који би могли утицати на овај тренд су бројни. Иако ниједан сам по себи не објашњава пад, комбинација би могла пружити неко тумачење:
- Промене у образовању – многе реформе ставиле су нагласак на меке вештине и групни рад, а мање на аналитичко размишљање и дубинско учење.
- Дигитална дистракција – свеприсутни екрани, друштвене мреже и више задатака смањују распон пажње и способност дубоког промишљања.
- Пад у читању књига – све мање деце и младих редовно чита дуже текстове, што смањује способност разумевања и повезивања информација.
- Окружење у раном детињству – више времена у затвореном простору, мање игре и интеракције с природом смањује когнитивну стимулацију у образовним годинама.
- Сан, исхрана и стрес – хронични недостатак сна, повећан унос шећера и ментална анксиозност утичу на развој мозга.
Важно је нагласити да сви стручњаци не сатрају да интелигенција као таква опада. Поједини истичу да стандардни IQ тестови и даље доминантно мере академску и логичку интелигенцију, док занемарују вештине попут дигиталне писмености, мултимедијске обраде информација, социјалне прилагодљивости и креативности.
Део когнитивних способности које се данас траже – попут брзине пребацивања пажње, паралелне обраде задатака и управљање информацијама у дигиталном окружењу – није обухваћен класичним тестирањима. Иако се не може са сигурношћу рећи да људи постају глупљи, све је јасније да губе део вештина које су некада биле кључне за успех у друштву, примерице способност фокусираног размишљања, дуготрајног планирања и решавања апстрактних проблема.
Но,истовремено јачају друге вештине – прилагодљивост, брзина реакције, визуелно-просторна оријентација и рад с технологијом.
(лустрација Pixabay
(Индекс)
