Научници су открили да бубашвабе поседују врсту колективног памћења које не произлази из сећања појединаца, већ из самих друштвених интеракција у групи. Такво памћење сачувано је у социјалној структури заједнице и може бити кључно за опстанак, иако се не преноси учењем попут, примерице, миграција или техника лова. Нови докази долазе из студије која показује како колективно сећање може настати искључиво из групе, пише Science Alert. Истраживачи су користили станиште с два идентична склоништа која су се разликовала само по осветљењу. Једно је било под црвеним светлом, које инсекти перцепирају као таму, а друго под зеленим. Очекивано, већина се окупила у црвеном склоништу.
Kључни део експеримента уследио је када су истраживачи замијенили светла. Склониште које је група одабрала постало је зелено, а дотад празно постало је црвено. Док би усамљена бубашваба готово одмах напустила зелено склониште и потражила црвено, понашање групе било је другачије. Ако се у склоништу пре промене светла окупио довољно велик број јединки, група је једноставно остала ту. Kолективна одлука нађачала је нови, неповољнији сигнал из околине. Истраживачи не верују да се иједан инсект појединачно сећао првог стања. Уместо тога, објашњавају да је памћење групе произашло непосредно из међусобних интеракција. Сваки инсект, наиме, има склоност да остане тамо где се налазе други припадници врсте.
Kада се на једном месту окупи критична маса, тај друштвени подстицај постаје снажнији од спољних чинилаца, попут неповољног светла. Резултат је појава који функционише као колективно памћење. Ниједан појединац не памти, али се група као целина понаша као да има сећање на донету одлуку. Овај принцип потврдило је и рачунарско опонашање. Модел у којем су виртуалне бубашвабе имале само два једноставна правила – изабери таму и остани с другима – показао је идентичан образац понашања. Групе су истрајале на првобитном избору и након што он више није био оптималан. „Kолективно памћење може настати искључиво кроз интеракције међу јединкама и бити сачувано у друштвеној структури”, закључак је аутора студије објављене у часопису PLOS One.
Научници верују да ово вероватно није ограничено само на бубашвабе. Многе животињске групе одлучују колективно, од јата риба и птица до колонија мрава и ројева пчела, а у коначници и људских друштава. Истраживачи, предвођени социјалним екологом Маријаном Kалвом Мартином са Слободног универзитета у Бриселу, истичу да се поменути теоријски приступ може применити и шире. Иако тек треба утврдити колико је овакав вид колективног памћења доиста раширен у природи, резултати указују да би бубашвабе могле бити један од примера знатно ширег феномена.
(Илустрација Pixabay)
(Индекс)
