Naučnici su otkrili da bubašvabe poseduju vrstu kolektivnog pamćenja koje ne proizlazi iz sećanja pojedinaca, već iz samih društvenih interakcija u grupi. Takvo pamćenje sačuvano je u socijalnoj strukturi zajednice i može biti ključno za opstanak, iako se ne prenosi učenjem poput, primerice, migracija ili tehnika lova. Novi dokazi dolaze iz studije koja pokazuje kako kolektivno sećanje može nastati isključivo iz grupe, piše Science Alert. Istraživači su koristili stanište s dva identična skloništa koja su se razlikovala samo po osvetljenju. Jedno je bilo pod crvenim svetlom, koje insekti percepiraju kao tamu, a drugo pod zelenim. Očekivano, većina se okupila u crvenom skloništu.
Ključni deo eksperimenta usledio je kada su istraživači zamijenili svetla. Sklonište koje je grupa odabrala postalo je zeleno, a dotad prazno postalo je crveno. Dok bi usamljena bubašvaba gotovo odmah napustila zeleno sklonište i potražila crveno, ponašanje grupe bilo je drugačije. Ako se u skloništu pre promene svetla okupio dovoljno velik broj jedinki, grupa je jednostavno ostala tu. Kolektivna odluka nađačala je novi, nepovoljniji signal iz okoline. Istraživači ne veruju da se ijedan insekt pojedinačno sećao prvog stanja. Umesto toga, objašnjavaju da je pamćenje grupe proizašlo neposredno iz međusobnih interakcija. Svaki insekt, naime, ima sklonost da ostane tamo gde se nalaze drugi pripadnici vrste.
Kada se na jednom mestu okupi kritična masa, taj društveni podsticaj postaje snažniji od spoljnih činilaca, poput nepovoljnog svetla. Rezultat je pojava koji funkcioniše kao kolektivno pamćenje. Nijedan pojedinac ne pamti, ali se grupa kao celina ponaša kao da ima sećanje na donetu odluku. Ovaj princip potvrdilo je i računarsko oponašanje. Model u kojem su virtualne bubašvabe imale samo dva jednostavna pravila – izaberi tamu i ostani s drugima – pokazao je identičan obrazac ponašanja. Grupe su istrajale na prvobitnom izboru i nakon što on više nije bio optimalan. „Kolektivno pamćenje može nastati isključivo kroz interakcije među jedinkama i biti sačuvano u društvenoj strukturi”, zaključak je autora studije objavljene u časopisu PLOS One.
Naučnici veruju da ovo verovatno nije ograničeno samo na bubašvabe. Mnoge životinjske grupe odlučuju kolektivno, od jata riba i ptica do kolonija mrava i rojeva pčela, a u konačnici i ljudskih društava. Istraživači, predvođeni socijalnim ekologom Marijanom Kalvom Martinom sa Slobodnog univerziteta u Briselu, ističu da se pomenuti teorijski pristup može primeniti i šire. Iako tek treba utvrditi koliko je ovakav vid kolektivnog pamćenja doista raširen u prirodi, rezultati ukazuju da bi bubašvabe mogle biti jedan od primera znatno šireg fenomena.
(Ilustracija Pixabay)
(Indeks)
