Podaci pokazuju da je u poslednje dve milijarde godina oko dva miliona starih zvezda sličnih Suncu prošlo na 100 svetlosnih godina od Zemlje. Činjenica da nismo detektovali nikakve signale, a ni fizičke dokaze poput sondi ili letelica, direktno utiče na jednačinu. Na osnovu odsustva tragova (uključujući i nedostatak fizičkih sondi), prof. dr Ben Zakerman izvodi matematički limit: broj tehnološki komunikativnih civilizacija u Mlečnom putu verovatno je manji od 10.000.
Da li smo ih tražili na pogrešan način? Pitanje „Da li smo sami u Mlečnom putu?” decenijama predstavlja centralni pokretač astrobiologije i potrage za vanzemaljskom inteligencijom (SETI). Tradicionalno naši radio-teleskopi su osluškivali kosmos u nadi da ćemo uhvatiti suptilan, uskopojasni signal. Međutim, u nedavnom razgovoru u programu SETI uživo dr Loren Sgro iz SETI instituta (Search for Exraterrestrial Live Institute) i dr Ben Zakerman, profesor emeritus astronomije na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu, izneli su provokativnu zamisao: cela ljudska strategija možda počiva na fundamentalno pogrešnim pretpostavkama u vezi sa obraćanjem napredne civilizacije.
Dosadašnja potraga primarno se fokusirala na uskopojasne (narrowband) signale, jer u prirodi ne poznajemo nijedan prirodni izvor koji bi mogao da generiše takvu emisiju. Zakerman, međutim, predlaže promenu ka širokopojasnim (broadband) signalima. Koncept energetskog izgladnjivanja (power starvation) sugeriše da bi civilizacija, ne znajući gde se primalac nalazi, morala da štedi resurse koncentrisanjem signala u uzan opseg. Zakerman odbacuje ovu ideju za dovoljno napredna društva, tvrdeći da bi ona, umesto da neselektivno viču u prazninu, koristila resurse za ciljano slanje kompleksnih informacija ka svetovima koje su već identifikovali kao biološki interesantne.
Zašto bi znali za nas? Centralni argument dr Zakermana leži u tehnološkoj moći koju donose svemirski interferometri. Ovi postupci funkcionišu kao virtuelni teleskopi džinovskog prečnika, omogućujući precizno snimanje udaljenih egzoplaneta. Napredna civilizacija ne bi morala da nagađa o postojanju života. Koristeći ovakvu tehnologiju, ona bi lako detektovala biotragove na Zemlji: prisustvo tečnih okeana, specifičnu hemiju atmosfere i sezonske promene. „Oni će znati da je Zemlja posebna”, ističe Zakerman. Ako je naša planeta prepoznata kao prioritetna meta, napredna inteligencija bi usmerila snažne, širokopojasne signale bogate podacima, čime se potpuno eliminiše potreba za energetskom štednjom koju smo mi, kao mlađa civilizacija, pretpostavili.
Nova strategija nas oslobađa imperativa za hitnom izgradnjom novih, basnoslovno skupih opservatorija. Umesto toga, odgovor možda već leži u zemaljskim hard diskovima. Arhivski radio-pregledi neba, prvobitno namenjeni proučavanju udaljenih galaksija, slučajno su prikupili podatke o milionima zvezda sličnih Suncu. Ti podaci su decenijama zanemarivani u kontekstu SETI potrage, a moderna tehnologija nudi nove načine za njihovu eksploataciju:
- Ponovna analiza arhiva: Fokusiranje na zvezde slične Suncu unutar postojećih radio-snimaka u potrazi za anomalijama.
- Veštačka inteligencija (A) i mašinsko učenje: Primena AI za identifikaciju neobičnih obrazaca i tehnotragova koji su previše kompleksni da ih tradicionalni algoritmi prepoznaju u ogromnim datotekama.
Ukoliko se ne pronađe ništa, šta onda? U nauci je nulti rezultat (null result) jednako dragocen kao i otkriće, jer on postavlja stroge okvire našim teorijama. Dr Zakerman u svojem naučnom radu opisuje područje od 650 svetlosnih godina kao hipotetički primer: ako bi se ta zapremina temeljno pretražila bez rezultata, to bi drastično smanjilo procene broja civilizacija s kojima se može komunicirati.
Statistika je neumoljiva. Podaci pokazuju da je u poslednje dve milijarde godina oko dva miliona starih zvezda sličnih Suncu prošlo na 100 svetlosnih godina od Zemlje. Činjenica da za to vreme nismo detektovali nikakve signale, a ni fizičke dokaze poput sondi ili letelica, direktno utiče na jednačinu. Na osnovu odsustva tragova (uključujući i nedostatak fizičkih sondi), Zakerman izvodi matematički limit: broj tehnološki komunikativnih civilizacija (N) u Mlečnom putu verovatno je manji od 10.000.
Traganje za vanzemaljskom inteligencijom je ogledalo u kojem posmatramo sopstvenu budućnost. Ukoliko su tehnološke civilizacije zaista retkost u galaksiji, to nam nameće ogromnu moralnu odgovornost. Dr Zakerman podseća da je „život na Zemlji zaista dragocen”. Dok se usavršavaju načini i pretražuju arhive u nadi da će se čuti glas sa zvezda, najvažniji zadatak ostaje ovde: održivo upravljanje biosferom i zaštita jedine oaze inteligencije za koju pouzdano znamo da postoji u kosmičkoj tišini.
Često postavljana pitanja:
- Šta je to svemirski interferometar? To je postupak koji kombinuje svetlost sa više teleskopa u svemiru, stvarajući virtuelni teleskop džinovskog prečnika. Takav instrument ima rezoluciju neophodnu za direktnu analizu atmosfera i površina udaljenih planeta sličnih Zemlji.
- Po čemu se širokopojasne pretrage razlikuju od tradicionalnih? Tradicionalne pretrage traže uske signale nalik šapatu radi uštede energije. Širokopojasne traže snažne emisije bogate informacijama, pod pretpostavkom da vanzemaljska inteligencija već zna gde se nalazimo i namerno cilja Zemlju kao planetu pogodnu za život.
- Mogu li postojeći astronomski podaci kriti tragove vanzemaljske tehnologije? Apsolutno. Mnogi radio-pregledi neba u kojima se tragalo za galaksijama usput su snimili i zvezde slične Suncu. Pomoću veštačke inteligencije istraživači sada mogu da pretražuju te arhive tražeći tehnotragove koji su ranije bili neprepoznatljivi.
(Ilustracija Pixabay/Peggy Marco)
(Astronomski magazin)
