Беспилотне летелице и дронови представљају будућност авијације. Тим студената „Беоавиа” са Kатедре за ваздухопловство београдског Машинског факултета самостално их пројектује, конструише, производи и са њима учествује на такмичењима широм света.
Немања Петровић, један од оснивача „Беоавие”, истиче да су тим основали будући ваздухопловни инжењери са Машинског факултета. „Беоавиа је настала у априлу 2018. године. Скупило се друштво које воли ваздухопловство и које је желело да покрене производњу летелица. Наравно, добили смо изузетну помоћ Kатедре за ваздухопловство”, каже он. Да би тим постигао што боље резултате помоћ је стигла и од колега са других факултета Београдског Универзитета. Екипу данас, поред студената са Машинског, чине и академци Технолошко-металуршког, Електротехничког, Економског и Факултета организационих наука. Подељени у четири подтима сви имају своје задатке и један заједнички циљ – да летелица коју пројектују успешно узлети, лети и приземи се.
Прошле године „Беоавиа” је на такмичењу Airbus Sloshing Rocket 2019, одржаном у Грчкој, у генералном пласману била четврта од педесет екипа. Ове године тим се одлучио на озбиљан изазов – да развије концепт беспилотне летелице са вертикалним полетањем и представи га на такмичењу New Flying Competition у Хамбургу. Од 80 пријављених екипа из целог света, на завршном такмичењу ће, поред наше, наступити и три екипе из Немачке и по једна из Мексика, Финске и Kине. Задатак такмичења био је да се пронађе технолошки одрживо и реално решење за вертикално узлетање и слетање, што би у великој мери олакшало доставу медицинског материјала и евакуацију у подручјима погођеним непогодама, смањило трошкове транспорта пакета у неприступачне пределе и трансформисало авио индустрију.
„Проблем смо решили тако што смо пројектовали летелицу која може да полети вертикално, попут дрона, а када пређе у класичан лет да се трансформише у класичан авион”, каже Лазар Пауновић, студент мастер студија и координатор пројекта. Он додаје да решење које је тим развио повећава ефикасност и смањује потрошњу за чак 20 одсто у односу на конкуренцију. Студенти су уштедели да самостално плате пут и трошкове боравка у Немачкој. Летелицу, међутим, треба направити од карбонских влакана и пратећих високотехнолошких компоненти, тестирати је у реалним ситуацијама и проверити добијене резултате. Материјали за израду су изузетно скупи и тешко доступни па је младим инжењерима била потребна помоћ како би сакупили 10 хиљада евра, колико је потребно да заврше свој рад и представљају Србију на најелитнијем инжењерском такмичењу. У међувремену су ту помоћ и добили.
(Извор РТС)
