Drugog januara 1860. godine javnosti je službeno objavljeno otkriće nove planete, nazvane Vulkan, za koju se verovalo da kruži unutar orbite Merkura. Iako će se kasnije pokazati da nikada nije postojala, priča je decenijama zbunjivala astronomiju i ostavila neobičan trag u nauci i popularnoj kulturi. Problem koji je doveo do toga bio je ozbiljan i stvaran. Astronomi su uočili da se Merkurova orbita ne ponaša kako su predviđali proračuni utemeljeni na Njutnovoj teoriji gravitacije. Tačnije, Merkurov perihel, tacka orbite najbliža Suncu, pomicao se brže nego što je teorija dopuštala. Budući da je slična anomalija ranije uspešno objašnjena otkrićem Neptuna, činilo se logičnim da i ovde postoji još neotkrivena planeta.
Ideju je smislio ugledni francuski astronom Urben Le Verije, koji je stekao slavu upravo predviđanjem postojanja Neptuna. On je zaključio da bi relativno mala planeta, smešten vrlo blizu Sunca, mogla svojim gravitacionim uticajem objasniti nepravilnosti u Merkurovom kretanju. Nakon analize dostupnih opažanja, 2. januara 1860. pred Francuskom akademijom nauka objavio je da takva planeta postoji. Dodatnu težinu tvrdnji davala su navodna opažanja iz prethodnih godina. Posebno se isticalo svedočanstvo amaterskog astronoma Edmona Modesta Lekarbolta, koji je tvrdio da je 26. marta 1859. video tamnu tačku kako prolazi preko Sunčevog diska. Tokom 1860, posebno za vreme pomračenja Sunca, pojavilo se još nekoliko sličnih prijava. U doba ograničenih instrumenata i otežanih promatranja Sunca, takva opažanja su delovala uverljivo.
redak primer naučne pogreške koja je ostavila Vulkan je ubrzo postao deo ozbiljnih naučnih rasprava. Pojavljivao se u astronomskim publikacijama, proračunavale su se negove moguće orbite, a ime je ušli u širu javnost. No kako su godine prolazile, postajalo je jasno da se tajna ne rešava. Opažanja su bila protivrečna, tranziti se nisu mogli pouzdano ponoviti, a položaj navodne planete nikada se nije dosledno slagao. Konačni odgovor stigao je tek početkom 20. stoleća. Opšta teorija relativnosti Alberta Ajnštajna, objavljena 1915. godine, prirodno je objasnila anomalno kretanje Merkurovog perihela bez potrebe za dodatnom planetom. Time je Vulkan definitivno izbačen iz astronomije i postao jedan od najpoznatijih primera hipotetskog nebeskog tela koje je nastalo zbog ograničenja tadašnje nauke. Priča o Vulkanu tu ne završava. Iako nikada nije postojao, ostao je u popularnoj kulturi. Njegovo ime preuzeto je u naučno-fantastičnom serijalu Star Trek, gde Vulkan postaje stvarna planeta i dom visokointeligentne, racionalne civilizacije. S te planete potiče i jedan od najpoznatijih likova serijala, Spok, čime je ime Vulkan dobilo novi, trajni život. Na taj način on je postao dubok trag.
(Ilustracija Shutterstock)
(Indeks)
