U sazvežđu udaljenom od nas 3.000 svetlosnih godina, što je relativno blizu u svemirskim razmerama, eksplodiraće zvezda u novu i ceo sistem postaće vidljiv golim okom. Ovakve događaje, u proseku, možemo posmatrati svakih 80 godina, piše NASA. T Corona Borealis (T CrB), u sazvežđu Severna kruna, poslednji put je eksplodirala 1946, astronomi smatraju da će to ponoviti između februara i septembra 2024. Kako zvezda može eksplodirati više puta? Sve zavisi od vrste eksplozije.
Nova se od supernove razlikuje po tome što nije u pitanju eksploziji cele zvezde, nego samo njenog spoljašnjeg sloja. U nastanku supernove dolazi do uništenja zvezde, pri čemu ona može nakratko zasijati jače od cele galaksije. Magnituda sjaja rečenog zvezdanog sistema iznosi +10, što znači da ga ne možemo videti golim okom. U toku nastajanja nove magnituda će skočiti na +2 (što je niža magnituda, sjaj je veći), a zvezda će zasijati poput Severnjače. Ovaj događaj biće vidljiv golim okom nekoliko dana, a dvogledom više od sedmice, nakon čega će sve ponovno potamniti sledećih 80 godina.
Ponavljajuća nova samo je jedna od pet u našoj galaksiji. Do nje dolazi jer se radi o binarnom sistemu. Naime, T CrB se sastoji od dve zvezde, belog patuljka i crvenog diva. Kada crveni div postane nestabilan zbog sve veće temperature i pritiska i počne izbacivati spoljašnje slojeve, dovoljno blizu beli patuljak gomila tu materiju na svoju površinu. Gusta atmosfera belog patuljka se na kraju toliko zagreje da dolazi do brze termonuklearne reakcije koja stvara novu vidljivu sa Zemlje.
„Ovakve nove su u osnovi hidrogenske bombe”, rekao je za New York Times astrofizičar Bredli s Državnog univerziteta Luizijana (SAD). No, nema razloga za brigu. Nova je mnogo slabija eksplozija od supernove, a ova će se zbivati predaleko da bi oslobođena energija mogla nauditi životu na Zemlji. A da je u pitanju supernova? I ona mora biti veoma blizu da bi bila opasna. U novije vreme su izračunali „zonu smrti ili udaljenost na kojoj takva eksplozija može uništiti život na drugim svemirskim telima. Procenili su da supernova može imati ubitačni učinak u krugu od 25 do 50 svetlosnih godina. „Supernove (SNe) su izvori ekstremnih ultraljubičastih, rendgenskih i gama zraka, one stvaraju kosmičke zrake, odnosno atomska jezgra visoke energije”, navodi se u studiji. Ti kosmički zraci mogu uništiti ozonski omotač i uzrokovati dugotrajno oštećenje životnim oblika Zemljine biosfere.
(Ilustracija Shutterstock)
(Indeks)
