Нова претпоставка сугерише да је на Земљи имао један много ранији, али неуспешан покушај да постане комплексан, пре више од две милијарде година. Објављени научни чланак истражује најизненађујуће закључке који произилазе из овог потенцијално револуционарног открића.
Стандардна прича из уџбеника о еволуцији живота тече отприлике овако: први микроорганизми су се појавили пре око 3,5 милијарди година, након чега је уследио дуг, наизглед незанимљив период. Планета је била насељена само малим ћелијама без језгра. Тек пре око 600 милиона година ћелије су почеле да се организују и стварају све веће и сложеније организме, што је на крају довело до људи. Али, шта ако је званична прича само друго поглавље, а ми смо за прво мислили да је празна страница? Нова контроверзна идеја сугерише да је живот имао један много ранији, али неуспешан покушај да постане комплексан, пре више од две милијарде година. Овај чланак истражује најизненађујуће закључке који произилазе из овог потенцијално револуционарног открића.
Први закључак: Kомплексан живот је можда 1,5 милијарди година старији него што мислимо.
Централно откриће у потпуности мења устаљену хронологију. Док смо до сада веровали да је комплексан живот настао пре око 600 милиона година, нови докази померају ту границу далеко у прошлост. Фосили пронађени у црном шкриљцу у Габону датирани су на невероватних 2,1 милијарду година. Најважнији детаљ је величина ових потенцијалних организама. Структуре су биле велике око једног центиметра, што их чини драматично већим од било чега за шта смо мислили да је постојало у то време. Да бисмо ово ставили у перспективу, то је временски распон дужи од целокупног постојања животиња на Земљи. То није само померање датума, већ цртање потпуно нове мапе историје живота.
Други закључак: Kрунски доказ је отров који је живот изоловао.
Истраживачи као свој крунски доказ представљају јединствен хемијски састав ових фосила. Структуре су сачињене од пирита (једињења сумпора и гвожђа које настаје када микроби разграђују органску материју), али унутар њега се налазе концентрисане мрље арсена. Њихова претпоставка је следећа: арсен је био токсичан за ове древне облике живота. Међутим, неки организам је можда научио да га изолује унутар себе да би ограничио штету. Kада је тај организам угинуо иза њега су остале управо те концентрисане мрље арсена. Овај хемијски отисак је кључан јер сугерише намерни биолошки процес —изолацију отрова, а не насумични геолошки догађај. Овакав траг је, према речима истраживача, изузетно тешко објаснити небиолошким процесима, поготово јер се састав околних стена разликује. Изгледа као да се нешто довукло на то место, угинуло и оставило јединствен хемијски отисак.
Трећи закључак: Већина научника је и даље сумњичава.
Упркос овим интригантним доказима, већина геолога још није убеђена. Постоји неколико алтернативних објашњења која оспоравају тврдњу да је реч о једном сложеном организму.
Алтернатива 1: Могуће је да су структуре настале услед непознатих хемијских механизама. Скептици тврде да постоје начини да се овакве структуре формирају без икаквог учешћа живих бића, иако још не знају тачно како.
Алтернатива 2: Неки сматрају да би ово могли једноставно бити депозити које су за собом оставили флуиди који су пролазили кроз стене.
Алтернатива 3: Трећа могућност је да су структуре заиста органског порекла, али да не представљају сложен организам. Уместо тога, могле би бити микробна простирка (microbial mat) – велика колонија једноћелијских организама који су живели заједно на једном месту.
Четврти закључак: Ово мења све што мислимо о ванземаљском животу.
Ако се испостави да је хипотеза тачна, њене импликације су огромне, посебно за потрагу за животом ван Земље. Ово откриће даје двоструки увид: сугерише да је настанак комплексног живота можда и лакши него што смо мислили (јер се десио брже и раније), али истовремено и много крхкији, с обзиром на то да је први покушај у потпуности изумро. Ова идеја нас тера да преиспитамо нашу јединственост у универзуму, као што је сажето у следећем цитату: Нова контроверзна идеја сугерише да је живот имао један много ранији, али неуспешан покушај да постане комплексан, пре више од две милијарде година. Овај чланак истражује најизненађујуће закључке који произилазе из овог потенцијално револуционарног открића.
Можда нисмо тако ретки и јединствени као што волимо да мислимо, већ смо закаснили, а све друге цивилизације су милијарду година испред нас.
Да ли је онда изненађење што не можемо да пронађемо доказе о ванземаљском животу? За њих смо можда интересантни колико и микробне простирке за нас. Закључак: Јесмо ли само други покушај? Ово откриће, иако и даље веома контроверзно, има моћ да фундаментално промени наше разумевање историје живота и нашег места у свемиру. Идеја да је природа већ једном покушала да створи сложен живот и није успела тера нас да будемо понизнији. То нас оставља са једним дубоким питањем за размишљање: Шта ако нисмо врхунац еволуције, већ само први покушај који је имао довољно среће да избегне катастрофу?
(Астрономски магазин)
