Bljesak ukazuje na postojanje dosad nepoznatih populacija divovskih zvezda u blizini središta velikih galaksija, gde se nalaze i supermasivne crne rupe, i baca novo svetlo na složene interakcije dva kosmička diva.
Astronomi su svedočili dosad neviđenom kosmičkom spektaklu: najvećem i najudaljenijem bljesku ikad zabeleženom iz supermasivne crne rupe. Događaj nazvan Superman dogodio se 10 milijardi svetlosnih godina od Zemlje, a na vrhuncu svoje snage oslobodio je svetlost ekvivalentnu sjaju 10 milijardi Sunaca. Uzrok ovog fenomena je divovska crna rupa koja je progutala masivnu zvezdu, barem 30 puta veću od naše matične, piše CNN.
„Otprilike 1 od 10.000 AGN-ova pokazuje neku vrstu aktivnosti baklji, ali ovo je toliko ekstremno da ga svrstava u vlastitu kategoriju (što je otprilike događaj 1 u milion)”, rekao je Metju Grejem, profesor astronomije u Kalifornijskom institutu za tehnologiju i glavni autor studije, objavljene u u časopisu Nature Astronomy. Ovaj bljesak ukazuje na postojanje dosad nepoznatih populacija divovskih zvezda u blizini središta velikih galaksija, gde se nalaze i supermasivne crne rupe, i baca novo svetlo na složene interakcije dva kosmička diva.
Superman je prvi put uočen u novembru 2018. godine sa Opservatorije Palomar u Kaliforniji. U početku, kako navodi Grejem, nije se činio neobičnim, samo vrlo svetlim, pa je tim astronoma pretpostavio da se radi o blazaru – vrsti supermasivne crne rupe koja izbacuje energetske mlazeve materije. Pet godina kasnije naučnici su ponovo pregledali rane podatke i primetili da signal, za koji se mislilo da je blazar, postojano menja sjaj. Naknadna posmatranja drugim teleskopima, recimo sa Opservatorije W. M. Keck na Havajima, otkrila su da je izvor svetlosti bio daleko sjajniji i energičniji nego što se isprva mislilo.
Shvatili su da svetlost potiče iz aktivnog galaktičkog jezgra čija se masa procenjuje na 500 miliona puta veću od mase našeg Sunca. Nakon razmatranja nekoliko mogućih uzroka, tim je zaključio da je naverovatniji scenario tzv. događaj talasnog poremećaja – kada zvezda priđe preblizu crnoj rupi i biva rastrgnuta njenom gravitacijom. Bljesak još traje, što znači da crna rupa i dalje proždire zvezdu.
Događaj je na svojem vrhuncu bio 30 puta sjajniji od bilo kojeg drugog poznatog bljeska crne rupe, a zvezda koju proždire ima masu najmanje 30 puta veću od Sunčeve. Prethodni rekord držao je događaj nazvan Scary Barbie, uzrokovan proždiranjem zvezde mase tri do deset Sunaca. „Ovo je verovatno najmasivnija zvezda ikada viđena kako je razdire supermasivnacrna rupa”, rekla je koautorka studije K.E. Savik Ford. „To je uzbudljivo jer govori da masivne zvezde moraju postojati i oko gasovitih diskova supermasivnih crnih rupa.”
Tim nastavlja da prati bljesak dok bledi, iako vreme u blizini crne rupe teče drugačije nego na Zemlji. „To je fenomen nazvan kosmološka dilatacija vremena zbog rastezanja prostora i vremena. Dok svetlost putuje kroz šireći prostor da stigne do nas, njena talasna dužina se rasteže, kao i samo vreme”, pojasnio je Grejem. „Sedam godina ovde su dve godine tamo. Događaj gledamo usporeno, na četvrtini brzine.” Budući da se bljesak dogodio pre 10 milijardi svetlosnih godina, toliko je trebalo svetlosti da stigne do Zemlje. Svetlosna godina je udaljenost koju svetlost pređe u jednoj godini, što iznosi 9,46 milijardi kilometara.
Naučnici se nadaju da će pretraživanjem podataka i korišćenjem novih teleskopa, poput onih sa Opservatorije Vera C. Rubin u Čileu, identifikovati još ovakvih retkih događaja. Bljeskovi poput ovog otkrivaju postojanje neverovatno velikih zvezda u središtima galaksija. „Razumevanje zvezda u središtima galaksija (koliko ih ima, kakve su) u tako ranim vremenima svemira omogućije nov način istraživanja celokupnog nastanka galaksija”, istakla je Ford.
Aleks Filippenko, ugledni profesor astronomije na UniverzitetuKalifornija i Berkliju, koji nije bio uključen u istraživanje, smatra da ovakvi događaji nude jedinstven uvid u najekstremnije procese u svemiru. „Kada supermasivna crna rupa iznenada zablista u sjajnoj baklji, to astronomima nudi u prvom redu za neke od najekstremnijih fizika u svemiru”, napisao je. „Hvatanjem ovog rekordnog bljeska astronomi su otvorili nov prozor u ekstremnu fiziku galaktičkih centara, gde se zvezde, gas i gravitacija sudaraju u najnasilnijim laboratorijima svemira.”
(Ilustracija NASA, EPA)
(Indeks)
