Према налазима нове студије, због отапања леда на половима дошло је до редистрибуције масе, што је утицало на обртање наше планете и одгодило одузимање секунде.
Чини се да ће први пут у историји увести негативну промену на нашим сатовима – али само за секунду. Наиме, Земља се врти мрвицу брже него раније, тако да ћемо око 2029. изгубити једну секунду; што се назива негативна преступна секунда. Сате и минуте одређује ротација планете око своје осе. Но, она није константна, малчице варира зависно од тога шта се догађа на Земљиној површини и у њеној унутрашњости (језгро).
До негативне преступне секунде требало је доћи 2026. али су климатске промене промениле рачуницу. Наиме, топљење поларног леда је малчице успорило ротацију Земље. Према налазима нове студије, због отапања леда на половима дошло је до редистрибуције масе, што је утицало на обртање наше планете и одгодило одузимање секунде.
Kоординисано светско вриеме или UTC је систем који се темељи на стотинама атомских сатова, према којем се регулишу сви остали сатови. Будући да Земљина ротација варира, UTC-у се с времена на време додаје преступна секунда да би се ускладио с Међународним атомским временом (TAI). У више наврата додавана секунда, али након дугог тренда успоравања, Земљино обртање се почело убрзавати због промена унутар језгра, пише CNN. До сада није било потребе за негативном преступном секундом, но 2022. године је забележен најкраћи дан од почетка мерења, због чега су стручњаци почели планирати одузимање секунде у 2026.
Упркос томе што отапање ледника успорава окретање, ротација Земље се ипак убрзава. С обзиром на то да од 2016. Није било прилагођавања преступној секунди, а никада до сада није одузимана, можда би могли настати одређени проблеме у смислу технологије. „Софтвер многих система прихвата додавање секунде, а мали број може процесирати њено одузимање. Очекујемо да ће негативна преступна секунда створити многе потешкоће”, казао је геофизичар Данкан Егњу са Универзитета Kалифорнија, а преноси Science Alert.
Будући да су у последње време примећене неке необичности у Земљином врћењу, поменути научник је одлучио да анализира њену угаону брзину. Сателити који круже око наше планете непрестано прате њену гравитацију, а с обзиром да је гравитација повезана с масом, подаци могу показати како је та маса распоређена: где је има више, а где мање. Данкан Егњу је проучавао промене у Земљином гравитационом пољу и мерења брзине ротације. Открио је да топљење поларних капа приметно утиче на обртање наше планете. Наиме, када се отопи лед на Гренланду и Антарктику, он отиче у очеане, при чему се мења расподела масе – а тиме и ротација.
На темељу прикупљених информација он је утврдио да ће до 2029. Бити потребно увести негативну преступну секунду. Убрзана расподела масе на Земљи због отапања ледника је можда то одгодила, али она, такође, напомиње дотични истраживач, повећава шансе да ћемо их у будућности морати додавати.
„Да се није убрзало отапање поларног леда, тај проблем би се појавио три године раније. Глобално отопљење већ упливише на светско мерење времена. Пораст температура и глобално мерење времена постали су нераскидиво повезани, што би могло постати још израженије у будућности”, објаснио је Данкан Егњу. „Отапање поларног леда је приметно утицало на ротацију целе Земље. Ради се о ситуацији без преседана. Неће бити огромне промене у окретању планете која би могла узроковати катастрофу или нешто слично, али је промена приметна. То је још један доказ да живимо у необичним временима. Невероатно је да су људска бића узроковала промену Земљине ротације.”
Истраживање A global timekeeping problem postponed by global warming објављено је у часопису Nature.
(Илустрација NASA)
(Индекс)
