Starijem muškarcu koji je izgubio vid ubrizgan je eksperimentalni genski lek koji bi mogao da podmladi ćelije oka. Da li je čovečanstvo napravilo prvi korak ka preokretanju starenja? Naučnici su prvi put u svetu primenili takozvanu injekciju mladosti da čoveku povrate vid. Očekuje se da ovaj eksperimentalni preparat uspori, čak i delimično preokrene procese starenja. „U ovom junu je prvi put u istoriji jednom na čoveku primenjena zvanično odobrena terapija”, saopštila je endokrinolog i doktor medicinskih nauka Zuhra Pavlova.
O početku ispitivanja javnost je obaveštena još u martu, a prvi dobrovoljac je stariji muškarac sa nepovratnim starosnim oštećenjem očnog nerva (NAION). Gotovo je potpuno izgubio vid na jednom oku usled starenja, a savremena medicina trenutno nema način da mu ga povrati. Jedina nada da ponovo progleda jeste upravo eksperimentalni genski lek koji je osmislila biotehnološka početnička kompanija. Lek nije ubrizgan u venu ili mišić, već u staklasto telo oka. Naučnici su odlučili da terapiju najpre isprobaju na očnim oboljenjima, jer su mnoge bolesti mrežnjače neposredno povezane sa starenjem ćelija. Pored toga, oko predstavlja zatvoren sistem u kojem lek deluje lokalno, a rezultati su lako merljivi – pacijent će ili početi bolje da vidi ili neće. Ohrabruje i činjenica da je terapija već dala rezultate kod laboratorijskih miševa kojima je nakon tretmana vraćen vid.
Šta se krije iza ovog neobičnog leka? Terapija koristi virus kao nosač koji u ćelije mrežnjače unosi tri gena – OCT4, SOX2 i KLF4. Oni pripadaju grupi takozvanih Jamanakinih faktora, koji mogu da reprogramiraju odrasle ćelije i vrate ih u mlađe stanje. Za otkriće rečenog mehanizma 2012. godine dodeljena je Nobelova nagrada. Očekuje se da geni uklone deo epigenetskih promena koje se nagomilavaju tokom starenja i tako delimično podmlade ćelije. Naučnici su mogli da ih potpuno vrate u stanje matičnih ćelija, ali su oddustali zbog velikog rizika od nastanka tumora. U ranijim istraživanjima, u kojima su korišćena sva četiri Jamanakina faktora, kod 20 do 40 odsto eksperimentalnih životinja zabeležen je nastanak tumora. Zbog toga je četvrti faktor izostavljen jer se smatra jednim od najagresivnijih onkogena.
U toku je prva faza kliničkih ispitivanja, čiji je cilj pre svega provera bezbednosti terapije – kako je pacijenti podnose, kakav je imunološki odgovor organizma i postoje li neželjeni efekti. Tek u narednim procenjivaće se njena efikasnost, a do eventualne šire primene mogle bi da prođu godine. „Rezultate eksperimenta ne treba očekivati pre narednog leta. Terapija može da uspe, ali i da ne donese nikakve rezultate, pa i da izazove neželjene efekte koje još ne znamo”, ističe Zuhra Pavlova. I dodaje da je reč o istorijskom trenutku za medicinu: „Sam podatak da smo doživeli vreme u kojem su injekcije lepote počele da ustupaju mesto injekcijama mladosti zaista je fascinantan”, prenosi „Komsomoljska pravda”.
(Ilustracija Getty©peakSTOCK)
(RT)
