Израелски археолози су негирали мит, по којем Велики Кинески зид је био предвиђен само за заштиту од налета Монгола. Према закључцима истраживача, део грађевина се користио за контролу трговачких путева и прикупљање пореза, пише Phys.org.
Стручњаци су први пут унели на карту Северну линију зида, дужине 740 километара која се налази на територији савремене Монголије. Овде зид пролази кроз долину, мање је висине и налази се поред путева који се нису користили у војне сврхе. Према речима научника, то указује да је Кинески зид ограничавао и кретање цивилног становништа и стоке и олакшавао прикупшљање пореза, посебно у време хладног периода, када су људи одводили домаће животиње у топлије јужне пашњаке.
Северна линија или Зид Чингискана је био изграђен између 11. и 13. века. Изградња самог Великог Кинеског зида почела је у трећем веку до наше ере и трајала до 1644. године. Њена дужина износи више од 21.000 километара, што га чини највећим спомеником архитектуре у историји човечанства. Дебљина износи најмање десет метара, због чега га је тешко приметити из свемира.
(Извор Спутњик)
