Koliko puta dnevno zaista ispuštamo gasove? Nauka do sada nije imala pouzdan odgovor. Novi pametni donji veš omogućio je precizno i celodnevno merenje, a istraživači veruju da bi tehnologija mogla da pomogne i u proučavanju ishrane, crevnog mikrobioma i tegoba a varenjem. Do sada se praćenje u naučnim istraživanjima uglavnom oslanjalo na to da učesnici sami prijavljuju. Takav pristup, međutim, nije bio pouzdan jer ispitanici često zaborave, pogrešno izbroje ili uopšte ne uzimaju u obzir veoma mala ispuštanja. U prethodnim istraživanjima direktna merenja obavljana su pomoću rektalnih cevčica, kojima se prikupljaju gasovi iz creva, ali su one neudobne i nepraktične za dugotrajna istraživanja. Kontinuirano, neinvazivno praćenje do sada nije bilo moguće, jer senzori nisu bili dovoljno mali, energetski efikasni i udobni.
Novi pametni donji veš omogućava praćenje merenjem vodonika koji stvara crevni mikrobiom. Tvorci navode da uređaj može praktično da se primeni, na primer u praćenju činilaca koji izazivaju ozbiljne teškoće s varenjem, poput sindroma iritabilnog creva i netolerancije na hranu. Najnovije istraživanje pokazalo je da su dobrovoljci bez većih nelagoda nosili pametni donji veš više od 11 sati dnevno, uz visok stepen pridržavanja protokola istraživanja. Istraživači su, inače, osmislili sićušan prenosivi uređaj koji se pričvršćuje za donji veš i pomoću senzora neprekidno prati nastanak crevnih gasova.
U istraživanju, čiji su rezultati objavljeni u naučnom časopisu Biosensors and Bioelectronics, učestvovalo je skoro 60 zdravih osoba. Pametni donji veš nosilo je 19 u toku svakodnevnih aktivnosti sedam dana. Još 38 ih je uključeno u kontrolisani ogled sa ishranom da se utvrdi da li pametni donji veš može da registruje promene izazvane različitom ishranom. Naučnici su u celini ustanovili da zdrave odrasle osobe u proseku ispuštaju gasove 32 puta dnevno, što je više od 14 puta, koliko se često navodi u medicinskoj literaturi. Ali, postojale su velike razlike – od sčetiri do čak 59 puta dnevno. „Merenje pruža priliku da povećamo naučnu pouzdanost u oblasti koju je do sada bilo teško proučavati”, rekao je Brantli Hol, jedan od autora studije sa Univerziteta Merilend.
Pametni donji veš prati količinu vodonika prilikom ispuštanja gasova. Crevni gasovi uglavnom sadrže vodonik, ugljen-dioksid i azot, a kod nekih osoba oslobađa se i metan. Pošto vodonik izlučuju isključivo mikroorganizmi u crevima, neprekidno praćenje omogućava direktan uvid u to kada i koliko intenzivno fermentišu hranu. „Zamislite to kao uređaj za kontinuirano praćenje glukoze”, objasnio je dr Hol. „Mi zapravo ne znamo kako izgleda normalna proizvodnja crevnih gasova. Bez takve polazne vrednosti teško je utvrditi kada je kod neke osobe zaista prekomerna.”
Istraživači planiraju opit u kojem će pomoću pametnog donjeg veša pratiti obrasce ispuštanja gasova danju i noću kod stotina učesnika, a zatim podatke upoređivati sa njihovom ishranom i sastavom crevnog mikrobioma. „Saznali smo izuzetno mnogo koji mikroorganizmi žive u crevima, ali znatno manje o tome šta oni zapravo rade u određenom trenutku”, naglasio je dr Hol. „Atlas ljudskih crevnih gasova uspostaviće merljive vrednosti za mikrobnu fermentaciju u crevima, što predstavlja neophodnu osnovu za procenu promena u ishrani i kako upotreba probiotika ili prebiotika utiče na mikrobioma.”
(RTS)
